Delo

X Р 0 Н II К А 237 иамп тако драго, мило и паметно лице; под оним меснатим покривачем и не oceha се лобања и костп лица. Оно није чича Милован, за портре, споменик треба и нсихолошког посматрања и студије, не само сувог моделнсања без уметнпчког осећања, као што је „Маска“ и „Макиета“. Најслабија страна Јовановићеве пластике је пропуштање савесне и строге студије анатомије, што би му препоручили, нарочито код голпх тела, као и да обрати пажњу на задњи део главе код портрета и плакета, које често оставља без темена и потиљка, као што је случај код Цоциног рељефа. Од врло-добрих радова су му Певачица; од рељефа Србија, а „Rosa belgranđensis“ најбољи му је акт између свију изложених. Пера Убавкнћ је изложио три портрета, два су означена у каталогу са г. А. Н, г-ђе А. Н, они стоје на два не укусна иостамента, п „Вукова биста“. Два прва су нам изгледа по личностима не позпата, те за њихову сличност не можемо ништа рећи, а рад „Вукова биста“ израније знамо. Старина Урош Предић, нека нам опростп што смо га оставили, да о њему и његовим радовима говоримо на послетку. Наш народ вели најслађи залогај оставн на крају обеда, са најпријатнијпм п ми хоћемо да завршимо ову нашу студију о српској уметности, која ипак остаје непотпуна, али коју ћемо доцније попунити и разредпти, датп места п осталпм нашнм уметницпма које нисмо сада споменулн, а који псто тако заслужују да се и о њима што год рекне. Не можемо рећп од куда то долази да нам је старина вавек милија ма да је омладина пристуначнија; ваљада то долази са оне сталоженостп, једноставностн коју они нмају не само у кретању свога физиса но духовног изражавања у својпм радовнма; а својом простотом у изразима пспуњено је искуство Уроша Предића. Оно осећање, које добијамо кад се задубимо у очп н лнце старога Оца п матере, доброта п љубав коју расипају на нас својом искреном мпрноћом, пзазвао нам је Предић на овој пзложбн са својпм свецима којн нам мнрноћом својпх ставова, прпјатпошћу свога колорнта улпвају мир п спокојство, прнвлаче нас к себи н чпсто милују својом побожпом руком. Топлом срдачношћу гледају нас нашп првн просветитељп Ћпрнло п Методпје, нз својпх крутих одежда сребром п злагом протканнма, добри н честпти Св. Ђорђе, чедно нас гледа својим паметпим очима пз златнога рама. Придржавајућн се строго у својој цр-