Delo

*238 Д Е Л 0 квеној уметности византиског стила у који је унео много своје индивидуалности, створно је засебну школу уметничког црквеног сликарства. Као год натуралиста Крстић, тако је н Предић унео својим слободнијим схватаљем, новијих идеја у стару шаблонску црквену уметност која је у уметност унела зоографског занатства. Па ипак уметничка осећања, темнераменат способности Предићеве биле су спутапе, ко би по овим свецима иознао слободног сликара: „Повратак на згариште“, „Весела браћа жалосна нм мајка“, нортре Н. који виси у Народ. Музеју а ко.ји нас живо подсећа на Денера. Наслућујемо само да је црквени живоппс сломио у њему јак и силап карактер, иун ватреног уметничког осећања, укротпо бесног лава, за онпм што смо изгубили можемо од срца жалити; жалити што није могао слободније радити у ирироди и разрешавати њене истине, и више јој се приближити. У. Предић је израдио у маси цркава иконостасе и престоне иконе, а сада завршава Панчевачку цркву; он црта солидно, до последњих детаља, који су врло интересантни, а што је главна одлика његовог рада, осећа се целина и у тону, цртежу и боји. 0 нашем црквепом сликарству донећемо доцније једну посебну студију, а нарочито о Крстићу и Предићу као преставницима двају праваца наше црквене уметности. Како рекосмо завршавамо са најпријатнијом тачком изложбе, прекидамо ма да би о старом поштованом Уметнпку могли још много говорити. Предић ма да није имао готово ничега заједничког са осталим излагачима ове изложбе, сем што су висили заједно у једној соби на истим зидовима, ипак може бити задовољан утиском који је оставио на нас као и на осталу публику. Да се вратимо још једном, на ирво иитање о напретку развитка уметности у пас, није довољна само обилност изложаба, заинтересованост публике и надлежнпх, но ваљаност и права уметничка вредност изложених предмета; а то пе могу ни публика ни надлежни да крену ни створе, но савесност студије и рада уметннчког. Када је обновио царство, Нанолеону Бонопарти1, прохте се да изда указ Министру просвете и науке „Хоћу да у моме царству наиредују уметпостн, да цветају и да се развијају, с тога наређујем нашем Министру да их обилато 1 Г. С. У. Д. Дим. Матић по Молинару „0 вештинама", (св. 17.)