Delo

ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА СТ. СТ. МОКРАЊЦА Маја мес. ове год., прославнло је на видан начин Београд. Певач. Друштво, двадесетпетогодишњицу свога дугогодишњег хоровође. Мислимо да је потребно, ма и мало позно, да се и ми осврнемо на слављеников рад, као као и на рад друштвен за прошлих двадесет н пет година. Beh у почетку смо принуђени напоменути, да се друштво није строго држало истакнутог циља. У концертним програмима врло често и врло много налазимо стране музике, па чак католичке. То се обпчно нравдало неким вишим музичким гледпштем, али, после анекспје, држимо да је сваком јасно да такав рад не може бити коректан. Волимо веровати да је то долазило због финансијских незгода, затим због слабе продуктивности хоровођине, а може бити и нетрпељивости радова других српских музичара, тек најстарије српско певачко друштво, ако је хтело савесно вршнти свој пламенити задатак, морало је избегавати све што је туђе, а београдску нублику одушевљавати и васпитавати патриотском песмом. 0 напретку хорског певања немамо нншта повољног рећи. Узрок је: што певачи нису стални, а поглавито што ништа не уче, а без претходне спреме. Певало се кад боље кад лошије, обично је зависило од гласног материјала. У осталом од те хроничее болести нате све наше певачке дружине, а боловаће све дотле, док се не почне озбиљно учити певати. Зато се у нас хорско певање не^може сматрати као уметпост него проста дресура. За ових двадесет и пет годнна друштво је под хоровођством г. Мокрањца чинило многе излете ван земље. Путовати п давати концерате културнијим народима од нас, н то са не-