Delo

X Р 0 Н II К А 247 образованим певачима, што се одмах мора опазити, иа још не певати уметничку хорску музику, да би се впдео наш културан напредак на том пољу, него певати примитивну народну песму у виду потнури-а, која не може странца заинтересовати, налазпмо да је неозбиљно било. Додајмо томе да је друштво у сервилности отишло много далеко певајући Мађарима „Szozat" баш у доба кад се у Угарској уводи закон о грађанском браку, којим ће моћи лакше номађарити Србе, Словаке и остале народности; Турцима „Чок јаша“ под виспреним изговором да ће нам султан обновити пећку иатријаршију; а Немцима „Wacht am Rhein“, да би смо добили немачку принцезу за краљицу. Зар такав рад није комичан? Вредно је напоменути, да се ти некорисни излети чине увек у доба кад су реакционари на влади, кад се укидају устави, а те велике трошкове око излета обично је покривао диснозициони фонд. Зар не би боље, леише и паметније бпло, да је друштво место Берлина, Пеште, Цариграда, походило сеоске саборе и преславе, појало у цркви, а после подне иевало иароду родољубиве несме, да и српски сељак осети лепоту хармониног певања. Такав би рад несумњиво много допринео народном просвећивању. До душе на сељачким саборњма и преславама не би било банкета и шампањца, али би и српски сељак умео лепо и искрено угостити српско певач. друштво које је дошло да га упозна са културом. Пре него што бацимо поглед на композиторски рад слављеников, потребне су извесне напомене. Музичар који се бави оригиналним композиторскнм радом има да се бочи с три елемента: ритмом, мелодијом и хармоннјом. Да би могао израдити оригиналан хор, нрва he му брига бити наћи оригиналан ритам, затим мелодију која ће тоновнма нластичко илустровати замисао несника са правилним нагласком у језику и у којој ће нровејаватп потнуно српски дух. после тога ће наћи прикладну хармонију. Уметн наћи орнгиналан ритам и мелоднју, ствар је талента; умети хармонпзовати мелодију, ствар је школе. Оригиналних радова има трн врсте: индивидуалних као што је Маринковпћев „Трубач“, „Молитва" н др.; затим долази оригиналан српскп мотнв којп много нодсећа ua народну мелодију, као што су хоровп из „Суђаја“ „Пијмо, браћо“, „Како сунце дивно сија“ н др. а трећа је врста подражавање народних мелодија у већој умегничкој форми, као што су: „Шано