Delo

248 Д Е Л 0 душо“, „Стојанке“ и т. д. Те три врсте композиција називамо: оригиналан — позитиван рад. Пма још једна врста рада мање вредности, јако омиљена у извесних музичара којима природа није много наклоњена била, т. ј. који не располажу стваралачком моћи да би могли оригиналне радове писати, То су такозвана потпурија, смеше, збирке, руковети и како их још не зову, састављени из готових оперских или народних мелодија. Та врста музике назива се „капелмајсторска музика“, а многи музички ауторитети зовује „крпежом", а спада у негативан музичкп рад, пошто се дотични музичар послужио туђим готовим мелодијама, поређао нх и хармонизовао. Ово смо нашли за потребно изнети да би читалац могао сам закључак известп. 0 композиторском раду г. Мокрињца постоје два мишљења: једни тврде да нам је дао иозитивну музику, а други веле: да му је сав рад негативан. Као најзначајнија дела слављеникова сматрају његове „Руковети“, музички да се изразимо „Потпурија“. Да ли је тежак носао руковетати? Налазимо да је теже њиву изорати, посејати и стрпљиво чекати да жито узри, па га тако онда руковетати. Да је г. Мокрањац руковетао у својо.ј њиви, па градио хорове, ми би му одали достојну хвалу, али је он отишао у веома богату народну њнву и само сложио у сноп, те од тог његовог рада нема душевне хране. Далеко би боље било, да нам је пробрао зрно по зрно, т. ј. сваку народну мелодију за себе са лепом простом хармонијом. Дуже и лепше песме с лаком клавирском нратњом, на лепо систематски средио и иоделио на: варошке. сеоске и циганске несме и то ио разним српским покрајинама, да би се видела карактернстика у ритму и мелодији. Такав етнографски рад имао би много веће вредности за српску музику, него што је од тих мелодија правио хорове. Така потнурија можда би имала неке вредности да су прављена пре појаве Корнелија Станковића, кад је била оскудица у хорској литератури. Али данас, после многоброЈних хорских песама Хорејшека, Хавласа, Максимовића и Јенка, а нарочито после обплног рада Јосифа Маринковића и др., такав посао постао је ue само пзлишан, пего се сме с правом рећи да је такав рад декаденција на пољу уметничке хорске музике. Да су сви музичари градилн хорове од народпих песама, а могли су, пошто мелодија има врло много, ми бисмо данас били за четрдесет година назад и не