Delo

252 Д Е Л 0 му нпкакова премца у садашњости, око којега бпсмо се окуппли под заставу, као некоћ младп Илпрцп око Гаја. — Пошто не знам у Краппни ннкога лпчно, а рад сам ппак п ја поздравитп Крапину, молпм Вас, да онпма, што стоје на челу одбора за прославу те ретке светковппе. пзразпте мој срдачан u пскрен иоздрав п моје честнтање. — Тп мала и мпла, стародревна Крапнно, можеш с поносом о себп рећи, да нисп последња међу хрватскпм, међу јужнословенскпм градовпма, јер се пре сто годппа родпо у тебп пзванредан човек, којему је судбпна нашега народа задала красан задатак да впсоко држп заставу на којој беше наппсано душевно, културно. нада све језпчно једпнство нашега народа. — Што је он тој великој идеји наденуо пме плпрско, урадпо је тако, јер се другачије тада ппје могло: он нас је плприством пзвукао пз провипцпјалне расцепканости те нашој ексистенцпјп показао више цпљеве, за којима још п данас тежнмо, макар под другим пменима. јер нх још ппсмо постпглп. — У сто годпна много се тога променпло, алп идеја Гајева жпвн међу нама још п дапас п управо осећамо, да пам п надаље пма бити водиљом у бољу будућност. — Не треба Гају наше прославе — његово ће се пме спомпњати, док буде Хрвата и Славена на свету — већ нама треба утјехе п храбростп, коју даје његова идеја, јер нам даиас нпје добро, а нпје нам добро управо знто што његова пдеја нпје јоште довољно завладала нашом вољом п нашим радом, пашом намети п нашпм осећајпма. — Радо дозпвам себи у памет умиљате црте тога великога човека, с којпм еам пмао срећу впђати се п говорптп после 1860 године, када је већ потамнила његова звезда, алп ја се нп тада нпсам могао отетп врло спмпатичној струјп, која ]е одсевала од његова лица п од његове слатке речп, те сам жалпо, што су незгодпе прплпке upepano потпсле тог ретког човека у назадак. — Молпм Вас дакле, пзручпте онамо, где налазпте за згодно, иоздрав драгој Краппнп од једног старог Вараждппца. Ваш В. пл. Jaruh, в. р. Историја развитка нишавске долине. — У издању Српске Краљевске Академпје штампапа.је студпја вреднога, п на жалост српској науцп рано преминулога, Нетра Т. Јанковпћа „Исторпја развптка нишавске долине“. (У Веограду. Штампано је у државној штампарпјп Краљеване Србпје, 1909, у 8°, стр. 186, са 8 таблпце и картом „Језерске п речне терасе у долпнп Пишаве". Цена 2 дпнара). Тактика артиљерије. — Као додатак јулској свесцп „Ратнпка“, штампана је књпга капетана Ф. Кплмана „Тактика артиљерије. Брзометни топ у битцп. С француског превео * * * Са неколико крокија у слогу и једном картом у прилогу. — Издање уреднпштва „Ратника". — Београд, 1909, у 8°, стр. 379. За претплатнпке „Ратника“ бесплатно, а за непретплатппке цена је 5 динара. Тактика. — Као додатак „Ратнпку“ (свеска за август), штампана је књига ђенералштабног потпуковннка п професора Војпе Академије, Петра Пешпћа: „Тактика" II део. Друго издање зпатно допуњено. Издање уредпиштва „Ратника". Београд, 1909, у 8°, стр. 391. Цена за непретплатнпке „Ратнпка" 4 дпнара, а за претплатнпке бесплатно. Карло Кауцки (превео Драгутин М. Ђурпћ), Основп социјализма. (Социјалпстичка бпблиотека 6.) Београд 1909. Цена 0,30 днн.