Delo

262 Д Е Л 0 мишљу да дам оставку само да пе помогвем наше крвне непријатеље... — Браво, бога ми!... — Захваљујем, газда Станко... II већ у очајању паде ми срећна мпсао да дођем овамо. Као велим и овамо су Срби, па дај барем њих да помогпем, а ие којекакве тамо Бугаре, који су нам гори од свих Шваба и Мађара... Дакле, као што виднте, ја сам дошао да купим по Косову живину и да је извозим за Беч. Уверен сам да ће ми свако признати да оваким радом чиним услугу овому крају. Зато се надам да ће ме сви свеснији људи овамошњи упутити и помоћи, па да сви виде користи, јер ћу дати повољније цене, него што су икад могле дати ваше пијаце. Њима у Бечу је сад скика, а ја баш не жалим швапске новце. Ако ћурка кошта десет гроша, ја удвајам — само да се ви користите. А пошго сте ви комисионар, то вама прво предлажем да уђемо у посао. Само што пре. Похитајте и запните да не бисте се доцније кајали, јер знам да ћете некад узвикнути: „Што те нема, Богдане?“ Од радости се газда Станку окрену соба око главе. Наједанпут му сијну помисао на лаку добит, па беше готов да устане и да га загрли, да га пољуби, па још да се измакне до врата п да га двори, да га само гледа и двори као најпреданије куче. Умало се благодарно не прекрсти што му је судбина овога путника намерила, и то баш њему а не другому кому ту у Феризовићу, за што има да захвали Гранду, којему сад у души опрости и тога и овога света све оне силне ракије и вина која му је често пута вољом — невољом давао. При овом се још зачуди како он то раннје није ценио Николу, како није пређе видео да му може бити користан, но га је толико мрзио и гонио од себе. Свеједно, сад ће му бар за све надокнадити, сад ће му дати добре наднице... — Ви сте красан човек — поче Стојадиновић одушевљено — ви сте родољуб каквих је веома мало... Но једна погодба, господине. Вама ће се јавити и други овдашњи трговци да стуне у преговоре чим чују чега ради сте дошли. Али држите се ви само мене. Ја сам за вас најподеснији и гледаћу да највише користи извуче наш сељак, баш као што ви желите, те да му покажем какав му је брат из Аустрије... — Ја бољега од вас не тражим, верујте.