Delo

ШТО ТЕ НЕМА, БОГДАНЕ 261 име. А странац га само погледа и проиусти без поправке, видевши зар да му овако газдино познавање његова завичаја иде у рачун. — Знате, наша је фирма веома велика и угледна. — А — а! — Да. Она за цео Беч, Горњу Аустрију па и остале земље западне поставља живину. — А — а! — Лиферује гуске, ћурке, пловке, јаја. . — А — а, тако... па? — Ја сам њен главни агент за набавку живпне с Балкана, нарочито из Србије. Пошто фирма ради веома добро, има громадну купљу — продају, то и ја разумете, имам и добру плату и добар провизијон. — Тако, а — а! — клима главом газда Станко, а осмех му претворио уста у чељуст гладна вука кад спази стадо. — Као Личанин, и ако сам код Шваба у служби, у свем мојем кретању ја нисам заборављао да сам пре свега Србин. — Браво, бога ми! — Да, да. Стога сам живину извозио све из Србије, те су људи зарадили добре новце и уверен сам да ме посведневно благосиљају. Чак ми је понуђен и орден, али сам га с болом у души благодарно одбио, бојећи се да се Шваба не сети, па онда освети се и мени и српскому сељаку, одбијајућн његове гуске и ћурке... Наравно, нраво сам задржао за боља времена. — Врло паметно, господине... — Но, као што знате, царински рат пореметио је трговинске односе између Аустрије и Србије. Фирми је одвише потребна живина, а из Србије баш због тих царипских незгода не може да се извози. То ме јако заболе као н свакога родољуба, а ua* рочито кад ми фирма преноручи Бугарску. Зампслнте како је то утицало на мене. Тој Бугарској, која онако ниско одпгра улогу према братској земљи н због својнх рачуна нздаде је Аустрији и проузрокова царинскн рат, — тој Бугарској велим. ја као Србин да сипљем грдан новац!?.. Просто ми се Беч окрете око главе. Почех уверавати фирму да Бугарска нема живине, да ваља тражити другу пијацу, иа ништа не поможеБугарска, па Бугарска. Шта ћу? — питам се н почех се носит i