Delo

264 Д Е Jt 0 чак и за трошак љубазно понуди неколико меџпдија. Одмах се за тим о свем лепо договорише, ногодише и формалан уговор написаше, јер се не зна шта носи дан, а шта ноћ, како рече сам газда Станко. II сад тек настаде журба. У магазу се брзо појавише Никола Гранде, Трајче Телеграф, Симче Мајмун, Коста Прле, Тенко Бажаранче и још неколико призренских скитница, који су овде дошли да штогод олако шићаре, кад у Призрену не беше хлеба без мотике. Сви су добро стежени, у још сировим опанцнма које су данас градили. То су сад агенти Станкови, које је он позвао да им изда завршне наредбе и упутства, па да их разашље по равну Косову да прибирају гуске, ћурке и патке за велику бечку фирму. — Слушајте, бре кучићи! С памет да работете и врешко, зашто чекање нема. Само образ да не ми поцрните, а за друго моја је брига — видећете ко је Станко Стојадинов. Гранде за све да се пита и паре су код њега. Он ће ви бидне главешпна. Њега да слушате како мене. Ама мајтатлаци, како што имате адет, да не правите. Пијење да нема док не свршите посао. Ајде са здравје! — скомандова феризовићски Калигула призренским наречјем да би га земљаци боље разумели, па изиђе на врата и поносно се подбочи да гледа како ће његови агенти свечано проћи улицом и како ће му остали трговци завидети. Као начелник похода Гранде беше добио магаре, које он свечано уз припомоћ Телеграфа и Мајмуна узјаха и величанствено опружи ноге до саме земље. Ћукнувши магаре он плавно пројаха двориште и пође улицом окружен осталима, пешацима са штаповима и торбама о рамену. Паршија их злобно погледа докле год се мало доцније не разиђоше на заповест грандову куд који косовском равницом. За Станка ово беше свечани дан, дан његове победе и високога самопоуздања. Тога радн он приреди вечеру на коју позва и многе друге суседе своје, те се уз лупњаву бубња и цику цигапских ћеманета поштено проведоше и напнше. Агент бечке фирме беше још расположенији. Целу ноћ непрестано иеваше родољубиве песме и држаше огњене здравице за економски препород равнога Косова. А Станко само ломљаше чаше зубима, шкргуташе и узвикиваше: — Не ли видите ко сам, а? Ће ве покољем, у — у — у!...