Delo

ШТО ТЕ НЕМА, ВОГДАНЕ 265 И други дан претвори се у весеље. Ручак поручи сам господин Богдан код ашчије Нетка Звездана, извињавајући се пред газда Станком тим, што жели да остали не забораве његов боравак у Феризовићу. А Звездан просто луд од радости што такав господин заказује ручак код њега. Пробудила му се јако његова наивна таштина. Свет нагрнуо у ашчпницу, па гледа печене ћурке и пилиће, буреке и татлије које је за чудо сам господин поручио п уиутио како да се спреме. Звездан гологлав и знојав, са пребаченом пачавром преко рамена, шетка се смешно забринут, та час брцне кутлачом по лонцима и тепсијама, час преврне пиле, час застане, дигне чашу и проговара: — Ете што ти је човек и Србин! Дошаја по трговина, на опет не заборавља сиротињу. Поручија царски ручак и вика: „Ти само не жали, но добро спреми, па поднеси рачун какав хоћеш“. То је господин, тако се живи, а не како овде: дај, Дзвездапе, двајес пара манџу!.. Еј пуста Јевропа, пусти свет, а не како ова ћоротиња овде... Ама и он учеван човек па видеја да сам мајстор. Жими име Кристово ће му направим ручак како за патрику. Ете, гледајте! За ручак је донето из једне крчме вино, из друге ракија, из једне радње јагодинско пиво, из друге коњак и разне закуске и све због тога да се господинов боравак овде не заборави, но да дуго живи у успомени не само газда Станка него и осталих феризовићских трговаца. Господин Богдан примаше рачуне, потписиваше и враћаше с неизоставном примедбом: — Зашто овако јевтино? Кад ја не жалим, зашто ви да жалите моје повце? Пиши брате скупље, да богме... Међутим трговци се чуде кад су и без њега за сваки артикал назначили готово двојне цене, јер видеше да им је секира пала у мед. Ручак је нспао сјајпо. На њем је бнло учасника више него јуче. До самога сунчева захода лумповало се као на свадби. Било је свега па чак и феризовићских бајадера, које су се непрестано виле као змије иснред госнодипа агента. Тек увече г. Богдан нозва Звездана да му поднесе рачун. Он узе хартију рђаво исппсану пнсаљком и седе за сто. А Звездан гологлав укннио се, бојећн се да му штогод ue пребаци за внсоке цене.