Delo

270 Д Е Л 0 следбенпка) он је заједно са својим малнм херојима сањао, осеhao, преживљавао, плакао и смејао се, и то су биле чисте, искрене емоције његове нежне душе. ¥ % # Интересантан је северни романтизам. Ибзенов Солнес, зидар великих кула, највиших што могу бити, и он сања о томе како he се подићи на ту висину и ставити венац на своје велико дело. Хамсунов Карено сања такође о великој кули на високој стени, у њој ће он радити своју философију: „Ја знам што знају и осталп људи, али мени се хоће да знам и нешто више". Бјернсоново орловско гнездо је страшно високо и недостижно. II Солнес и Карено и Лајф пењу се, циљају ка недостижном и падају, гину, умиру — циљ је сувише високо, непостижан. И мали Григ се пење на високу кулу, цпља ка непостижном, но оно је и сувише високо, и он се спушта доле, нпже, ближе ка могућности. Његови први опити са симфоничком музиком сасвим су га разочарали и он се сав одао клавиру. Он се спуштао ниже, ближе ка своме родном Бергену, ближе ка људима, оставио је недостижну симфоничку музику и одао се сав народној уметности и њеној обради. Неколико биографских црта. Григ је пореклом из Енглеске. Његов дед, због политичких својнх уверења, оставио је Шотландију и преселио се на занадну Норвешку обалу, у Берген. Отац композиторов, Александар Григ, био је у Бергену енглески консул, тамо се оженио Норвежанком Хезином Хагеруп, врло музикалном особом. Е. Григ се родио 1843 г., 15 јуна. У шестој години он је већ свирао на клавиру. Мајка је рано почела с њим да се занима, но њему се више допадало слободно пребирање акорада, него ли суво учење скала и вежбања. У школи се учио Григ осредње, но зато је већину свога времена проводио у музици. Већ у 13. години он је написао свој први opus „Варијације на немачку песму“, а кад су случајно донале руку учитељевих (Григ их је био донео лепо преписане, да иокаже друговима), — учитељ му је оштро рекао, да се не запима таквим глупостима, него боље нека држи у реду свој немачки речник. Целог живота носле Григ је осећао горчину овога момента. Подобности Григове обратиле су општу пажњу, и .једног дана „дошао је мој гепије на чудновато лепом араиском коњу“