Delo

ЕДВАРД ГРИГ 269 Типови Григови миниатурни су, они се често губе у његовим јасним и прозрачним акордима. Ако се веселе или тугују, за њих је једна карактеристика — норвешка септиментална чистота. Код мене звуци Грига увек изазивају осећање душевне чистоте, као некад пред причешћем. Пева ли своју тугу и чежњу мала Солвејг, или плива монотоно неми лабуд; умире ли добра мајка Озе, или неко куца на манастирским вратима, — осећање је увек једно: бескрајна душевна чпстота, нежност и нека мила туга. Григ није за концерте. Као и већину Шопенових ствари, њега треба слушати у иолумраку јесење вечери, кад лишће жути и уноси тугу у тиху собу; или зором рано, зими, кад сунце греје а не загрева, кад је природа чиста и прозрачна као кристал; или кад је на души нека безгранична песничка туга. * * * Данас ужива Григ огромну популарност свугде. Може о њему научна критика и оштро писати, као и о Шопену, ипак љубав, коју њих обојица уживају код нас, који умемо да волимо, да тугујемо, сањамо и осећамо као и они, неће се никад угасити. Еиидемија вагнерпзма, епидемија великог, величанственог, колосалног сасвим нас је одучила од миле, симпатичне, мелодичне музике и ми се смејемо над сузама Шопеновим, тугом Шумановом, над романтичним осећањима своје душе ми, на снлу, угушујемо њену поезију и у величанственом тражимо неке више надчовечанске душевне емоције. Вагнер је геније. У његовим бурним акордима, у бескрајном crescenđo, у најсилнијим fff, чује се слатка песма Брунхилде, осећа се трепет лишћа и певање птице, таласање Рајне, чује се издалека Снгфридов рог, прашта се Лоенгрин са лабудом. Да, Вагнер је геније, но није достојно њега наше одушевљење, наша зараза великим — ми смо заборавили његову дивну мелоднју. У романтичној његовој музици ми смо нашли, сами смо нашлп, неке његове зачетке необјављене реалне музике, а еппгонп Вагнера постарали су се да реалишу музику до математичких нроблема; своју чаробну моћ, своју праву лепоту — претворплн су у обичну науку. Срећан је ouaj који може у свакој музпцп да нађе искре романтизма, као што пхјеналазно Шуман. А такојессећао и Григ. У епосп најсилпнјег развнћа вагнеризма (т. ј. вагнеровских