Delo

272 Д Е Л 0 лепу вилу, и у њој провео већину свога живота. У Бергену је основао музичко друштво „Хармопија“ и био његов директор. 1874 год., ценећи његов плодни рад, парламенат му је одредио доживотну пензију од 1.600 круна годишње. Материјалпо потпуно обезбеђен (композиције су му давале велики доходак), он се сав одао своме послу. Често је посећивао велике јевропске градове, где се јављао као ваљани диригент и ванредни пијанпст. Он је управо и упознао Јевропу са скандинавском музиком. Ибзеп и Григ обратили су пажњу целог света на дубоку и пуну филозофије северњачку појезију. Све до своје смрти Григ је живео у своме поетичном Бергену, где је и умро 4 септембра 1907 године. Сахрана његова била је народни празник; сакуппло се око 40.000 људи. Град је био у пуној жалости; на пратњи је свирана његова композиција за оркестар „Пролеће“ и „Посмртни Марш“. Тело му је по његовој жељи сиаљено. Цео је свет ожалио смрт симпатичпог композитора. % * Свега 74 арија, 74 малих, интимних типова и сличица њпх сваки може да зна напамет, јер сзаки налази у њима неисцрпну душевну насладу. Те дивне миниатуре, већином без великих техничких тешкоћа, но пуне осећања, доступне су и најобичнијем свирачу. Песме се његове лако певају, а клавирске пијесе лако свирају. Од већих композиција Григ је дао пре свега музику уз драмску фантазију Ибзена „Реег Gynt“. Због честих промена декорација и тешког сценариума (Ибзен је није ни писао за сцену) ова се ствар врло ретко даје. Музика из „Реег Gynt“ позната је већипом по транскрипцији самог Грига за клавир у 2, 4 или 8 руку. То су две свите тииичне, пуне северњачке лепоте. Од Ибзенова фантастичког политички-социјалног памфлета, Григ је створио пежну, романтичну слику. У музици „Реег Gynt“ тако је много мелодије и лиризма, да је то једно од најбољих ствари Григових. Сам Пјер Гинт у музпци нема карактеристике, он је и сувише реалан и Григ није могао да га музички окарактерише. Но зато мала Солвејг и добра мајка Озе — ретко су дивне! Кад човек не зна тенденцију „Реег Gynt“ и слуша ову дивну музику, пред њим се рађа цео типпчни ромаптични свет. Нскрена песма Солвејг, где она пева о Пјеру и чека га, необичне је лепоте и наивности. Игра Анитре и ако