Delo

ЕДВАРД ГРИГ 273 је на обалама Африке, и ако је сама Анитра Мароканка, подceha на поетични север. Смрт Озе (мотив свега из два такта), по својој мрачности и силини изражавања, ретко he уступити другим стварима Григовим, иоред све своје простоте. Тако исто и јутро, које је такође на обалама Африке, и ако је типично ссверњачко, хлздно, јасно и чисто јутро, кад искре снега светле као драго камење. Такво јутро може бити само на северу. Колико фантазије и чаробности у царству елфа, на које Пјер наилази у својим лутањима. Од већих ствари Григ је написао још „пред манастирским вратима“ ор. 20 речи од Бјерсона. Како је пун побожног осећања разговор монахиње и оне која тражи уточишта и спасења душе у манастирској тишини и молитви. Тихи овај дијалог завршава се радосним невидљивим хором: „Уђи, невесто несрећна, и покај се за своје грехове...“ Чиста манастирска монотонија ремети се јасним звоњењем. „Олаф Тригвасон" ор. 50, историјска драма Бјернсена... Типични хорови, где провејава мрачни северни незнабожачки дух. Антракти и музикалне карактеристике по експресији и типичности могу се објаснити утицаји Вагнера. „Сигурд Јорсалфар“, ор. 56, драма Бјерисена. Много речитатива; хорови доста монотони, неколико јаких места у оркестру. Осим тога Григ је написао неколико пијеса за велики оркестар: увертира „0 јесени“, „Последње пролеће“ — врло подceha на прелудију Вагнерова Лоенгрина; „Арија“ ор. 40, и др. Но у свима његовим композицијама за оркестар oceha се напрезање, осећа се преувеличана минијатура, а она, разуме се, у таквој форми губи своју драж. Један квартет ор. 27, доста иопуларан, особито карактерно звучи у II делу свом (романса). Три сонате за виолину и клавир. Ор. 8, управо су и прославиле Грнга у Европи. Исто тако и тиха песма (Allegretto quasi Andantino) и бурна страст (Allo molto vivace). Но прави Грнг је у клавирским минијатурама и романсама за певање. Око десет свезака ,,Lyrische Stiicke" изобилује масом пијеса иуннх туге, чарн, весеља, радостн, ирироде, живота, смрти... У њима је све, у њима је сва душа Григова, почев од лепршања лептирића, како га је ocehao сам Григ, иа Дело, књ. 52. 1S