Delo

САМОУБИСТВА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ — НАСТАВАК 2. Самоубиства по варошима и по селима. Релатнвни број самоубистава много је већи по варошима него по селима, и то не само у државама, које имају повише великих вароши, него и онде где великих вароши нема. Тако на пр. у Норвешкој долазило је у периоду од 1893 до 1897 године 86-6 самоубистава на милион варошана а само 55‘9 на исто толико сељана. У 1900 години износио је број самоубистава по варошима 85 а по селима само 44 на милион једних и других становника. У Швајцарској долазило је у периоду од 1895 до 1901 године 277 самоубистава на милион варошана а 210 на милион сељана. Овде се дакле размере више приближују. У великим варошкнм центрима подиже се број самоубистава до велике висине. Тако долазило је у периоду од 1896 до 1901 године у Трсту 388, у Паризу 315, у Бечу 298 а у Берлину 285 самоубистава на мијшон стаповника. На већи број самоубнстава утичу овде поглавито: други начин запимања, и још многе друге прилике великоварошког живота. У Србији било је самоубистава с в е г а и о иа милион стаповника по у годпни варошима селима варошима селима 1898 .... 27 103 80 50 1599 . . .* . 29 112 84 52 1900 .... 32 112 91 52 1901 .... 32 101 90 46 1902 .... 33 107 93 48 1903 .... 37 84 104 37 1904 .... 45 118 134 51 1905 .... 37 131 103 56