Delo

СУНЦЕ СЕ РАЂА Безбрје тамно склања се, крије Прозрачју првом... Свежина струји... Исток беласка... Сунца још није, Ал’ с рођаја му, чуј! песма бруји, Добоши, трубе... Весници моћни Сунчева сјаја Западу крећу, Јављајућ Страху: „Мрак дугоноћни Пред нама гине!..“ По шуми, цвећу, По брду, пољу живот се буди. Весници сунца, моћни и славни, Жуде и хрле... Нестаје студи... Заблиста Исток и живодавни Руј се разлива... Топови, пушке И бајонети у рују горе; Мишице снажне и груди мушке Набрекле силно да срећу зоре Браћи објаве... Србија иде! А преко Дрине тајац завлад’о... То браћа браћу у јави виде, А том се сунцу роб давно над’о. Сноп светлих зрака кроз руј се лије, Сија, јер Дрину Србин похађа! Слобода стиже, мрака већ није... Сунце се рађа!..