Delo

РАМОВ СИНОВАЦ — денис дидро — СВРШЕТАК Он. Без сумње златом, златом; злато је све, а остало без злата није ништа. Исто тако, место да му напуним главу лепим максимама, које би требало да заборави, с опасношћу да буде само убоги спромах; кад имам један луј, што се не дешава често, ја се тужим пред њим, извадим луј из џепа, са дивљењем му га показујем, подижем очи к небу, спустим луј преда њ; а да бих му још боље предочио вредност овог светог новца ја му тепам, претим, прстом му показујем све што се њиме може добити: лене корице, лепа детиња женска капа, леп колач; потом метпем луј у свој џеп, поносито се прошетам, подигнем скут од капута, руком ударим по џепу од прслука, и тако му покажем да мн луј, који је ту, даје уверења да ме он гледа. Ја. Па шта знате друго; али ако случајно дубоко прожет вредношћу луја, једнога дана... Он. Разумем вас, на то треба затворитп очи, нема ти ту моралног начела које нема рђавих последпца. У најгорем случају, само једна песрећна четврт часа па је све свршено. Ја. И ако сте ми изнели тако одлучна и иаметна гледишта, ја опет мислим да би добро било од њега створнти једног музичара. Ја не знам како да се приблпжпм велнкнм људнма, да боље послужпм њнховнм пороцима и да корпсно употребим своје. Он. То је истина; али ја имам план за бржи н сигурнијн успех. Ах, да је девојка! Али како не бива онако како човек хоће, треба се корпстптн онпм што се дешава, из њега нзвућн