Delo, Jul 01, 1909, page 62
ЦРНА МАШНА 55 погледе на друга, као да су се били нешто договорили. Шта вам је? рекох им ја отворено. II видим онда да бригадир гледа нетренимице у један џеп моје блузе, џеп који се, видите, налазио овде... овде... Бригадир ми не одговори, а затим наједанпут метне руку на џеп и рекне: „Овде има неко оружје“. — Нема никаквог, одговорим ја мирно. Не носим оружје и ви то знате. Ocehao сам, међутим, да он притискује нешто руком, али знао сам да имам често у џеповима по какво гвожђе као ковач и био сам миран. „Извините“ рећи he он. — Стане тражити... и извуче један револвер. — Ја скочим на ноге, за бога! И иомислим на срамоту коју ми хоће да учипе! „Ви сте ми га метнули у џеп! Пореците, неваљалче, ако имате храбрости...“ „Одведи га у затвор“, заповеди он своме другу, „чујеш ли како нас вређа“! Ја се отргнем и одгурнем их... Затнм, шта сам рекао, шта сам урадио, не знам... Видим гомилу света око себе... видим им очи светле од мржње... Викали су: „Ухватите га за руке...“ Била је једна гвоздена нолуга на домашају руке, ја је дохватим и замахнувши лупим га њоме по лобањи. Затим сам умакао као луд у поље... а сад ево ме овде. (Пауза). Дајте ми мало воде. Жедан сам. (Седне опет узрујан, тешко дишући, скине прстом машну и баци је на једну столицу — затнм пије — дуга пауза) Адв. Ја се писам преварио, кад сам рекао да можда... под скорашњим утиском... Селва. Ах, ћутите... Ако хоћете да ми учините љубав, немојте ми давати наде. Убио сам у моменту гнева, изазван, осрамоћен... знам и ја иараграфе буржоаског закона... Пма и сувнше околности да будем ослобођен. Али за другог неког. Адв. (Чини покрет као да пориче). Селва. (Узвикнувши готово дивље). Ах! (Устане н корача узбуђен; затпм вративши се к писаћем столу). Ви ћете ее запитати: „Али шта ће овај човек овде? шта хоће он од мене?“ (Очајно). Овде сам... јер сам на нрагу ваше куће осетио ужасну самоћу... и задрхтао сам; не за себе! (Узбуђујући се). Рекао сам вам: отац сам... пмам два мала детета... којп he остатп без тате... а имају мајку... тако добру, тако добру, али која је убита сирота... II ја се питам, шта he бити с њима? Како he живети? Куда ће ићн? Вн ме разумете... Вндео сам: вп сте добри... (У наступу страстп). Сад ево: треба да обећате овом несрећном оцу — у име не знам чега... али тако... да ћете се заузети за његову децу. Ако нх внднте саме, без номоћи, без хлеба. учините