Delo

6 Д Е Л 0 Из напред изложеног види се, да у погледу сексуалне размере, нема никакве правилности и сталности код самоубистава. Ову појаву налазимо и у другим државама. Да видимо сад колики је био у периоду од 1898 до 1907 године просечни број самоубилаца мушких и женских посебице, и колико је од истих долазило на милион становника. Број самоубилаца износио је годишње У о п ш т е на милион становника У округу мушких женских мушких женских београдском . 4-6 1-4 68 22 ваљевском . . 4-7 3-2 66 48 врањском . . 6-9 5-2 61 30 крагујевачком 4'5 2-1 52 25 крајинском. . 3-2 1-6 62 32 крушевачком . 5-3 2-0 72 28 моравском . . 6*9 2-5 76 29 нишком . . . 6-5 2-4 69 29 пиротском . . 31 1-7 60 35 подринском 9-1 3-1 84 29 пожаревачком 7-0 4-0 58 34 рудничком . . 3-6 1-5 93 41 смедеревском . 3-2 2-1 49 33 тимочком . . 4-8 4-6 67 69 топличком . . 2-8 1-5 56 32 ужичком . . 69 5-9 100 89 чачанском . . 6‘4 4-3 99 69 у Београду 11-1 2*6 262 83 у опште . . . 100-6 51-7 76 41 Апсолутни број мушких самоубилаца био је највећи у подринском округу, не обзирући се на Београд, где је самоубилаца било још више. Најмањи број имао je округ топлички. Женских је било апсолутно највише у ужичком округу а најмање у београдском. Релативни број мушких самоубилаца био је највећи у ужичком округу, не обзпрући се ни овде на Београд где је било самоубилаца опет готово трипут више него у ужичком округу. Релативно најмање самоубилаца било је у смедеревском округу. Односна размера између овог и ужичког округа била је као 100:204. И женских самоубилаца било је релативно највише у ужичком а најмање београдском округу. Односна размера између београдског и ужичког округа била је као 100:405.