Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 109 ске владе, а износио је 200.000 дук. цес. или 2,350.000 динара. Био је al pari, се 6% интереса, без икаквих специјалних гарантија и залога, без икаквих трошкова емисије и томе подобно — дакле релативно веома повољно. Но при оцени његових услова, пе треба губитп из вида, да је овај зајам имао чисто политички карактер и да га је дала руска влада. У следећим годинама припреме за рат се настављају све живље, за шта је опет требало наћи још новчаних средстава. Блада доби законодавно овлашћење да зајмом прибави 24,000.000 дин. Намера да се тај зајам закључи на страни не беше остварена и онда је влада покушала да створи један „добровољни“ зајам у земљи, апелујући на патриотизам и пожртвовање грађана. Покушај, међутим, није успео. На име добровољног зајма беше прикупљепо свега 1,224.976 динара! После овог неуспеха расписан је, на основу законодавне одлуке од 19 јануара 1876, Српски Народни Зајам. То је био потпуно принудни зајам, наметнут као нека ванредна пореза на све српске грађане. Био је расписан у суми од 12,000.000 динара на државне обавезнице од 50 динара, са интересом 8°А> а исплата al pari требало је да буде после 5 година. Међутим и његово реализовање наишло је на неочекиване тешкоће. Тако је на рачун овог зајма до 12-11-1881 г., дакле за читавих 5 година, од разрезаних 14,423.088 д. прикупљено свега 8,994.316 д. Упоредо са овако траљавим успехом у погледу унутрашњих зајмова, влада се понова трудила да нађе на страни зајам. Најзад после многих мука добијен је зајам тамо где је у осталом и најприродније било да се добије: у Русији. Овај зајам примиле су да остваре три банке, свакако под императивним утицајем руске владе, и то: С. Петроградска међународна трговачка, руска за спољну трговину и волжско-камска банка. С њима је закључен уговор 30 јула 1876. Зајам ]е био у сими од 3,750.000 кредит. рубља (8,533.834 дин.), al pari, са 6% пнтереса, без икаквих комисиона, жуисанса и т. д. дакле необично успешно закључен. Но и овде су играли пресуднију улогу политички мотиви, но општи кредитпи услови Србије. Али све ове лепе и лаке услове овог зајма квари одредбе чл. 2 уговора, iio коме банке примају на себе само продају обвезница, без икаквих јемстава за пласирање истих. Међутим пласирање овог зајма ишло је веома тешко.