Delo

110 Д Е Л 0 Када сви ови покушаји нису прибавили довољно новчаних средстава, а ратје већ био почео, онда се прибегло неколиким врстама најгрубљих принудних зајмова. Један такав облик била је реквизиција, принуди зајам у „натури“. На основу закона од 17 јула 1876 г. војне власти су имале да покупе од грађана животне намирнице поглавито, а поред тога и остале предмете, који би били ма од какве користи за војску, комору и т. д, На реквириране предмете издаване су признанице. Изгледа да је овим путем још највише средстава прибављено — по ирвобитној оцени на 7,746.591 динар. У данима кризе Србија се послужила и куповином на почек у суми од 1,731.380 д. Најзад у крајњој нужди држава је узела и 2,469.045 дин., који су у њеним касама лежали као депозити, кауције и т. д. Тако је Србија по завршатку рата имала 28—29 милиона дуга. На ту суму требало је плаћати интерес. Усред недовољности средстава за те, сада већ редовне, издатке пошло се на сусрет замршеним ситуацијама и буџетским дефицитима. Године 1880 закључилаје Србија са Аустро-Угарском железничку конвенцију по којој се обавезује да у смислу чл. 28. Берлинског Уговора сагради до 3 јуна 1883 железницу од Београда до Ниша са огранцима до Врање и до Пирота. Ради извршења овог посла, Пироћанчева влада закључи се председником друштва Генералне Уније у Паризу, Евженом Бонту-ом 22-1-1881 општу конвенцију за грађење железнице. Та се конвенција састоји из три дела: први говори о зајму, којим би се набавио новац за покриће трошкова око грађење пруге Београд—Врање; други о грађењу исте пруге; а трећи о образовању друштва за експлоатацију ове пруге. Зајам је био у поминалној суми од 90,000.000 дин., са 5% интереса, емисиони курс 71.5, рок амортизације 50 година, гарантован чистим приходом железнице, ђумрука и евентуално грађанским данком; службу зајма врши нарочита каса под двогубом контролом једног државног чиновника и једног представника Генералне Уније. Грађење пругау дужини од 363 км. уступало се по цени од 198.000 дин. ефективно за сваки километар. Предузимач је ослобођен плађања пореза и царина. Експлоатација пруга поверава се Бонту-у за 25 година. Тако је Генерална Унија била и зајмодаваци предузимач и експлоатер пруге. Овим чудноватим тројством хтело се само то, да друштво из ове операције исцрпи све могуће добити. И одиста, по рачуну самог Бонту-а добит