Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 111 друштвена ималаједа буде најмање 30 милиона динара од це* лог овог посла. Овај уговор изазвао је буру негодовања у јавности и најоштрију критику у журналистици, као и у Н. Скупштини. Пре свегазајам је био претерано ску п, јер стварни емисиони курс био је чак испод 500/°. Даље је влада прп склапању уговора избегла конкурс без довољног разлога и оправдања, а при томе погазила и позитивне одредбе закона о јавним грађевинама. II најзад цела радња владе и њених људи при подношењу предлога Скупштини и његовом усвајању била је управљена на то, да уговор продре по што по то. Мало доцније по усвојењу Бонтуовог железничког уговора, концем месеца марта исте 1881 г. потписан је између владе и Бонту-а уговор о лутријском зајму у поминалној суми од 33,000.000 д., по курсу 74.5, 30/° интереса (1895 сведен на 20/°) и погодцима, рак амортизације 50 година. Овим уговором извршена je и конверсија једног дела железничког зајма и лутрискп. Међутим та је конверсија била апсолутна и штетна. Емисиони курс такође је неповољан. Јануара 1882 банкротирала је Г. Унија. Васт о томе пала је као бомба у Србију. Узрујаност неописана. Влада је била у најтежем положају. Морало се журно и енергично радити. И влада је збиља и успела сакључивши 29 марта уговор о преносу опште железничке конвенције од 22-1-1881 на друштво, које образује Народни Контоар за Есконт у Паризу. На тај начин Србија од Бонтуовог пада додуше није имала непосредне штете, али се нашла пред једном заплетеном, лабилном ситуацпјом. Међутим тек сад наилази буран и критичан период: подизање нових кракова железничких, буна 1883., бугарски рат 1885., наоружање, развитак државног апарата, отплата сва већег броја државних дугова. У нсто време вршила се и реорганизација целокупног нашег пореског система. Приходи су страшно варирали и томе из темеља потресали српске финансије. Неминовна последица тога био је буџетски дефицпт, којије добио карактер хроничан, перманентан. За ово кривица пада на Скупштин.у (поглавито опозицију), као и на владу, која је запливала у фиктивне, лажне буџете. Приходи су стално јако подбацивали, но влада је хтела да представи као да само задоцњавају, и увела је бонове. Једна нова потреба, пред којом је држава стојала билаје наоружање. Г. 1882 закључен је зајам за наопружање (за