Delo

14 Д Е Л 0 Beh из ових апсолутних бројева види се да је прираштај женских самоубилаца, између првог и другог иериода, био већи него код мушких. У периоду од 1903 до 1907 године било је више у опште у годишњем проценту неудатих 17 8-95 удатих ♦ 27 3-53 удовица и распуштеница 13 6-67 Највећи прираштај показује се код неудатпх а затим код удовица (и разведених). Прираштај удатих био је најмањи. Овако је било и код мушких самоубилаца; према томе морали су код једних и код других утицати подједнаки узроци за извршење самоубиства. Од сто женСких самоубилаца било је Уу години неудатих удатих удовица распуштеница 1898 21-74 69-56 8-70 1899 7-50 72-50 2000 1900 17-30 67*39 15.22 л 1901

19-15 59 57 21-28 1902 15-68 64-71 19-66 1903 10-00 76*67 13-33 — ■ 1904 ..... 23-08 57-69 19-23 1905 20-69 62-07 15-52 1.72 1906 • . . . . 17 91 55-22 26-87 1907 2000 67-50 12-50 од 1898—1902 г. 1652 66-52 16-96 од 1903—1907 г. 19-16 62-72 17-77 035 од 1898—1907 г. 17-98 64-41 17-41 0*20 У овим процентима види се јаче колебање него у процентима мушких самоубилаца. Код неудатих варира проценат између 23-08 и 7-50, код удатих између 76-67 и 55-22 а код удовица (и распуштеница) између 26*87 и 8-70. Разлика између највећих и најмањих процената код мушких је много мања. Међутим у кретању процената првог и другог периода не види се тако велика разлика. Тако на сто самоубистава извршених у периоду од 1898 до 1902 године, долазило је самоубистава у другом периоду код мушких женских нежењених

111-6 неудатих

116-0 ожењених

93*0 удатих 94-3 удоваца

1045 удовица

103-0 разведених 1698 разведених