Delo

20 Д Е Л 0 зоришта у унутрашности, и она се позиву одазвала. Она је^ вероватно, то учинила из глумачке сујете, а директор из нростог рачуна и из нешто мало директорске сујете. И директор је тај њен пристанак одмах разгласио међу грађанима паланке у којој се тада налазио и којима је већ почео бивати досадан, што су и чланови његове трупе почели опажати по својим дневним све више и више скромним оброцима. И у месним листићима то је био забележено на врло симпатичан начин, у коме се нпсу штедиле похвалне речи и о гошћи и о директору. Наравна ствар да је директор одмах натукао цилиндар и навукао глазе-рукавице и са људима се почео опходити тако, као да су му сви ти мештани, у најмању руку, били кирајџије који неуредно плаћају, или никакво не плаћају кирију. А и мештани се за свој рачун погордилп и, кад говоре о престоници, с презирањем помињу Београд, гледајући у директору човека који славом обасипа и њих лично и њихово место. И све је било како треба, и опште расположење било је свечано у пуном смислу те речи, и у гардероби су поводом тога неке принове учињене, и у грађанству се, иницијативом месног дворског апотекара, породила мпсао за што свечанији дочек гошће уметнице, само још гошће није било. Тај дан, дан гошћиног доласка, мештани су сматрали као свој велики дан, и с радошћу су га очекивали. И тај је дан дошао, али, па жалост мештана, не ни као велики, ни као радосан дан. Сазнавши из днректоровог пнсма о намераваним свечаностима за њен дочек, гошћа је, вероватно из скромности, несвојствене глумцима, дошла на дан раније, и то не дневним, већ вечерњим возом, па још, случајно, и по једном таквом пљуску, који је ту паланку успавао за ту ноћ пре времена. Тако се обрела у хотелу, неопажена и незнана. Кад је из собе сишла у трпезарију, у целом локалу било је свега два госта. Они су ћутали, зевали, сркутали вино и иушили цигару за цигаром, слушали како крупна киша пуцкара у прозоре и како се са неким неприродпим жубором слива пиз кућне олуке на улицу. И тек у које време, противно обичају паланчана, заинтересовали се за гошћу која је вечерала манирима једне у истини отмене даме. Старији гост учини један мајестетичан гест према хотелијеру, и овај му се на врло сервилан начин приближи.