Delo

268 Д Е Л 0 остаје у сили принцип консервације енергије, који се односи на поменуте две врсте енергије — потенцијалну и кинетичку, који вреди за по све изоловане системе. Како нема изолованих система у природи, при поучавању промена на једном систему, на који знатне измене чини други, могу се изучавати самодва системанезависно одосталих, чији се утицај занемарује. Жива је сила, сложеног система из два, једнака са живом силом свакога на по се, док је унутрашња енергија једнака са њиховим унутрашњим енергијама, повећана изразом, који је представник узајамне енергије њиховог међусобног дејствовања. Увођење изразамеђусобнпх енергпја и чиниглавни део физике (топлоте, светлости и електрицитета), и посао је већим делом чисте математике, да ове функције одреди и нађе њихову зависност од параметара. Кад се одреде облици функција, којима су дате обеврстеенергија, онда је припремљено све за решење проблема Лагранжовим методом. За решење проблема ваља наћи и рад спољних сила. Ако је А генералисана спољна сила, која одговара промени једнога парамета а, А је чиста сила у случају, ако је параметар координата, ако је а угао А је спрег — моменат силе. Може а бити шаржа електрична, температура, интензитет магнетизације и онда је А генералисана сила. Ако је а моменат магнетски Ајекомпонента у правцу овога момента, спољнег магнетског поља и т. д. Виртуелни рад, који нам даје количине А, даје нам појам о количини топлоте, која је у вези са променама у систему. Виртуелни помераји не мењају живу силу, а у свакој стварној промени рад је силе инерције једнак са опадањем живе силе, и онда се генералисани принцип консервације енергија изражава: да је у свакој промени стварној или виртуелној изолованога система рад силе инерцијеједнак прираштају унутарње — потенцијалне енерг и ј е — односно опадању кинетичке. С у м а р а д о в а с п л а инерције и опадање енергије унутарње је за изоловани систем нула. Ако се систем састоји из два система, онда за тачно тумачење ваља знати ове количине: 1) рад сила инерције првог система 2) рад узајамног дејства другог на први систем 3) оиадање унутарње енергије првога система и још три таква члана који се односе на други систем. Прва три чланау термодинамици дају количину топлоте, коју пспушта први систем услед промена а друга три члана дају то исто за испуштену топлоту другог система. Ове су две количине једнаке &