Delo

270 Д Е Л 0 За прелаз са статике на динамику служимо се принципом D’ Alembert-овим, увлачењем сила инерције. И за обичну мехаиику ово је било недовољно, ваљало је увести силе за вискозност. Ваљало је поред нормалних координата и температуре којима се спстем одређује, увући и такве параметре, који се мењају без приметног померања маса у систему. Оваких про* менљивих нема у живој сили па ни у брзинама генерализованим и онда су силе инерције, што одговарају овим променљивим нуле. Ако је систем одређен температуром нормалном и променљивама а /?... А независним; и ако су Va... VA акције вискозности, једначине су кретања: А -h Ja + Va = L -j- JA -|- VA = df da ‘ ‘ df dA a = 1,2 A (Natanson). A су дејства спољних сила, Va зависи од параметара и њихових извода ио времену сем температуре, Ја су силе инерције а df df' т— .. т-у су изводи унутарњег потенцијала. Cl Ct Cla За решење ових једначина није довољно знати променљиве и њихове изводе у почетку кретања, као што је то био случај у обичној механици. Ако се у систему налазе само променљиве без сила инерције, систем није другога већ првога реда и он је детерминисан ако се знају вредности само иараметара. Овакви су сви системи хемијски. Због тога, што се јављају и температуре као параметри, ваља да је познато поред једначина, које даје метод Лагранжов, још и толико споредних услова, колико има температура. Услови су стабилности и овде као и у обичној механици везани са тражењем оних вредности параметара, за које је вредност енергије, која се да искористити и вредност спољњег потенцијала, минимум. Из ових услова излазе многи важни закони физички, какви су на пр: померији изотермички варијацијом притисака и закон померања услед промене температуре. Овде је значајно истаћи и нова открића реакција егзотермичких и ендотермичких. Дуго се мислило да су сва једињења егзотермичка, а сва разлагања ендотермичка а Favre је први показао да има и једињења ендотермичких.