Delo

ФРАНЦУСКИ ДУХ У КЊИЖЕВНОСТИ I У савременој светској књижевности све се слабије осећ& карактер појединих народности, и све више узпма маха један општи међународни дух. Промењени друштвени и политички односи, огроман напредак теориских и примењених наука, живљи саобраћај, мало по мало мењају првобитан карактер народа додајући му све више страних елемената, мешајући га са особпнама околних народа. Тако људство иде несвесно али поуздано једноме заједничком циљу, стапању у извесан интернационалан дух који ће бити, можда, последњп и највиши израз људске културе. Опадање националне индивидуалности стоји у тесној вези са рашћењем и развијањем личне индивидуалности: пошто личност, у своме вишем развијању, излази из оквира једног народа и узима све више оиште човечанско обележје. Међутим, ретко се кад можда тако живо говорило и расправљало о духу појединих народа, о томе шта их битно одликује једне од других. То је природна реакција слабљену националног осећања. То је један од последњих покушаја који народносна идеја предузима да опет потчини личност под своју власт. Ипак ми смо у времену кад се тај народни дух, у разним књижевностима, још непрестано јасно испољава, иако знатно слабије него пре. Још се осећа разлика између ориенталног и европског духа, између романског и германског, француског и немачког. Ми ћемо се на овоме месту задржати искључиво на француском духу, и то францускоме духу у књижевности. Имамо да испитамо прво, шта ]е француски дух? и које су његове одлике? Затим, да га изложимо у његовоме непрекидном раз-