Delo

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊИЖЕВНОСТИ 39 воју. Показаћемо кроз које је све облике прошао; кад је се најјаче и најпотпуније испољио, и, најзад, његово спајање са елементима духа суседпих народа. II Под француским духом разуме се скуп свију оних особина које чине суштину француске расе. 0 њему као општој одлици расе може се говорити тек од најезде франака у Галију (V век). Додуше, Цезар још и Страбон забележили су извесне особине старих Гала које су чисто фрапцуске особине, али оне се односе више на нарави него на интелекат. Требало је да дођу Франки, једно германско племе, да покоре Галију и да се стопе са галороманским староседеоцима, па да тек из те мешавине поникне француски дух. Такво је порекло француског духа, који на први поглед изгледа тако мало сложен. Иако прост сам по себи, о њему се не може дати тачна и права дефиниција. Он се може описно одредити. Г-ђа Де Стал, у своме делу 0 Немачкој, упоређујући француску и немачку књижевност, даје ове податке о француским особинама. „Један немачкп писац, вели г-ђа Де Стал, ствара сам своју публику; у Француској, публика даје иравац писцима... Французи мисле и живе у другима, бар што се самољубља тиче; и у већини њихових дела осећа се да им главни циљ није предмет који расправљају, него утисак што га чпне... Јасност важи у Француској као једна од првих заслуга пишчевих.“ Нешто су претерани и неодређени ови нодаци, али је добар део у њима истина. Тако је г-ђа Де Стал, још, унеколико одредила француски дух, с погледом на књижевност. Најбоља и најтачнпја обавештења нам у овом погледу даје Гистав Лансон, у својој Историји француске књижевности — где на једном месту говори о карактеру расе. „Француски народ је, вели он, мање осећајан него сензуалан, и мање сензуалан него интелектуалан: подобнији за одушевљење него за страст, мало сањалачки, мало поетичан, осредње одареп за уметност, слабо приступан метафизици и мистицизму; али је зато позитиван и реалистички чак у пајживљем верском заносу, и у најсмелнјим огледима мисли. Он иде са тачношћу до сувопарности, и претпоставља ј асност ду бини... То је раса здравог разума, јер је иптелекат и идеје воде; нестална и лака, јер