Delo

50 Д Е л 0 требно је да видимо изближе поједине важне представнпке његове у XVI веку. * Клеман Маро. Клеман Маро, тако рећи, отвара Ренесанс у француској књижевности. Својом ученошћу и својим интимним пореклом он припада још Средњем Веку; животом и делима то је човек из доба Обнове, и то из доба кад је Реформација падала уједно с покретом. Иако протестант, он је до краја остао човек од уживања, епикурејац из времена Обнове и, поред свега, дворски човек. Он је добро мислио о вери и моралу, али није био дубоко прожет њима. Исто тако он није пришао покрету читајући н размишљајући, него је несвесно пустио да га бујица понесе. Маро није био ни сентименталан, ни страстан; место тога имао је љупкости и површности. Његова поезија је лака и пријатна. Она је сва у француском духу: живахна, трезвена и рационална. Главно је идеја, а израз, ритам и општи облик добиће лепоту од саме идеје. Од класичног песништва Маро је узео само оно што се мирило са старим особинама расе. Ничега дубоког ни интимног у њему; све дише радошћу и друштвеношћу. Највеће зло је за њега самоћа. Ево како он описује свој весели живот у једном замку крај Лоаре: „У лепој хладовини, по соби и галеријама „Шетајући, књиге и ћаскање, „Госпође и купатила, биле би нам забава, ,Места и послови нашим задовољним духовима... „Псетанце, тица, букет и књига, „Ћеретање, љубав (по потреби), „И маскарада, били би сва наша брига". Кроз ове стихове говори овлаш поталијањени Француз пз првог доба Обнове, и они су његов највернији израз. У поезији Мароа види се, поред новог елемепта уметности, још и нова особина француског духа која показује тежњу, да створи једну отмену књижевност и да потчини личност законима удружљивости. Оба та елемента којима је Обнова обогатила француски дух, виде се прво код Мароа.