Delo

52 Д Е Л 0 Французима тог времена је био готово непознат сентпменталав живот. Јер извор и предмет сентименталног живота биће свакако жена, што ће се нарочито испољити, много доцније, за време романтизма. Тај сентименталан живот, дакле, био је непознат и Раблеу. За њега постоји само живот чула и живот духа; „душевност“ је јошдалеко од ових људи. У љубави према животу треба тражити и узрок оној општој симпатији која одликује Раблеа, и која се пружа на све што егзистира: на мртве ствари као и на жива бића. Поред тога, Раблеа одликује још једна црта која је била општа за време Обнове, а која ће се од тада па за два века постепено губити док се са Романтизмом опет ае пробуди: то је индивидуалпзам, право на лично развијање. Та црта у Раблеу више је принос времена, него француског духа. Она се резимује у реченици: „ради што год ти је воља“. Али дух расе је ипак у неку руку ограничио тај принцип упућујући га само на природу. Свако изопачавање и савлађивање природе ствара несрећу. Њему су мрски постови и полна уздржавања, све обавезе и све навике које спутавају уживање и делање. Што се тиче самосталног стварања, Рабле ту није био врлп скрупулозан. Опомињући и овом приликом на Молјера, он је црпао грађу свуда и из сваке руке. Ипак зато он је велики уметник. Његова се уметност не да затворити у један нарочити систем, иако се по свему приближује реализму. Она се огледа у вештом представљању кретања и животног напона; у рељефноме сликању личности и нарочито у стварању радње. У томе представљању он је скроз објективан, и у његовим књигама личности се крећу, раде, и живе, свака својим засебним животом, Оне остају неизгладиве у сећању. Дакле и у овоме Рабле је добар представник француског духа. Н а л в и н. Калвин са својим делом 1’Jnstitution chretienne може се сматрати као један од твораца француске ирозе. Само дело било је најпре написано на латинском и звало се: „Jnstitutio christianae religionis"; доцније тек писац га је превео на француски. У њему је изложена доктрина Калвинова, која представља један од најснажнијих покушаја апстракције, система и