Delo, Jan 01, 1910, page 408

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 401 лософски несимистички систем; да, јер овако збијени и моћни, какви су, онп изражавају целу једну збирку, цео један снстем великих ocehaja и великих мисли. И на изненађење оних, који су још у сумњи, на који ступањ величине Његоша да ставе, морамо овде напоменути да оваквих строфа, поражавајућих својом лепотом и сублимошћу има много у „Лучи Микрокозма", тј. једноме делу — ах, стидно је и набројати дела, од којих је ово у нас непопуларннје — коме је суђено, као у осталом и многим делима у свету, да одробује једап пун турски рок у тами и забораву, да би тек онда било признато за „standard-work“. Но оставимо сваком своје, и књижевну критику књижевним критичарима, а ми трагајмо даље за неблаженством људским. Ово је неблаженство тако огромно, да оно не може из једнога нзвора извирати. Напослетку, из једнога да, но трокракога. Немоћ људска, то је тај неблажени извор, чија смо два крака поменули; немоћ фнзичку, наиме, и немоћ моралну. Немоћ умна је трећи крак, кроз којп се за многе људе више горчине истаче него кроз прва два. У осталом, ни код два човека у свету нису ова три изворна крака неблаженства једнака. Неко је слабији телом но вољом и духом, а неко опет немоћнији духом него телом и вољом. Херкул је имао своје слабости, као и Сократ и свети Франциско своје. Но једно је код свију људп једнако, а то је патња од страшне несразмере између њихових жеља и њихове стварне моћи. Они желе да су дивовп, међутим снага њихова гони их к признању: „ништожност је права јадан човек“; (Ц. П. — „X. ноћп“) они желе да су свети, међутим увиђају да су „слабостима за земљу везани“; (Г. В.) најзад, они желе сазнање иространије од васионе, док њиховом моћи достигнуто сазнање то су само „шљунци на обали океана“ (Њутн), или само један кратки „поглед с мраком угашен“ (Л. М.). 2@ Дело, књ. 54.