Delo

50 Д Е Л 0 казује у високом челу, јако развијеном носу, великој глави, живахном погледу. Хумболт, Фирхов и Хелмхолц не личе на Немце, као што лорд Бајрон није личио на Енглеза и Кардучи на Талијана. Али опет Ломброзо признаје да има доста изузетака од овог „правила". Прерани умни развитак сматра се већ и иначе као обележје генијалног човека. Данте је у 9-oj години написао један сонет Беатричи, Паскал је у 13-oj години био већ филозоф, Гете-у није било још пуних десет година кад је написао једну новелу, Впланд је у својој 7-oj години разумео латински. Велики енглески филозоф Бако Веруламски у својој 15-oj години скројио је план за Novum Organum. Простор нам не допушта да донесемо даље примере јер би се ова листа могла лако.удесетостручити. То прерано умно развиће сматра Ломброзо као нешто болесно и атавистичко. Он каже да је то обична појава код дивљака. Немиран живот доиста је једна црта душевно ненормалнпх лица и кад га виђамо код духовитих људи ми то морамо сматрати као изузетак, а никако у оном смислу како је то Ломброзо чинио. Зна се за Хајна, Бајрона, Ђордана Бруна, Леопардија, Стерна, Мисе-а, Ленау-а и још неке да су водили врло неуредан живот и да се нигде нису могли дуго да скрасе. Хелдерлин је лутао 40 година по свету, кад му је љубазница отишла у манастир н закалуђерила се. Мајербер је нреко 30 година једнако иутовао и писао је успут, у железничком вагону, своја најважнија дела. Вагнер је ишао пешке из Риге у Нариз. Оно што каже Ломброзо о неодољивом нагону мора се иризнати за тачно. Тај се нагон виђа код већине генијалних људи и кад њима овлада једна идеја, они су савршено' неспособни за сваку другу мисао. То личи сасвим на нагон код жчвотнња, који их гони на вршење извесних послова, па ма они били скопчани и са опасношћу живота. У томе нагону, како каже Ломброзо, духовит човек нема мира ни одмора; његов рад изгледа као резултат слободне воље, док он то није у ствари. Геније не ствара стога што х о ћ е већ што м о р а. Волтер је једном писао Дидеро-у: „Свако испољавање генија није ништа друго до дејство нагона“. Најлепше мисли великих људн долазе из оног несвесиог стања, у коме су се некад ранијп утисцн магацинирали, па чекали какву згодну прилику да се ослободе свог скученог ноложаја и да сину као варница.