Delo

ДАСКАЛ МАНЕ 63 митрополита и почашћен тако да је после при опроштају једва ногодио врата. Тек сутрадан се почео присећатн онога што је све било. .. .Једнако су му доноснли неку као зејтин жуту ракију, миришљаву, иптку. Пио је и лпо сузе од среће што је све то дожнвео молећи митрополита да му сад допусти да без брнге и терета живн у селу „к а о д а с к а л М а н е у п е н с и ј н“. Он је добро чуо како му митрополит рече, да без њега још не може, на му најзад обећа и новпшење илате и да ће му сина запопити чим сврши богословију, и то запопити без марјаша. Сећа се Мане да му Фирмнлнјан обећа много књига, свештенпх и црквених, п одежда. А даде му u своју фотографију са потппсом, коју је он пољубио пошто се побожно три пута нрекрстпо. Памти врло добро да му је Фпрмилијан наредио да остане ту у Скоиљу на курсу један месец-два дана. II ако му је објаенио шта је то, њему је и сад чудно зашто мучпти њега старога неком новом науком, кад је и стара била добра, јер је сви хвале. Да му је то неко други рекао, не бп га ни чуо, али му Фирмилијан руке свезао. Зато ће остати да види и то чудо и да му учини по вољи, кад баш тако хоће... Курс се отвори и беше уписано доста учптеља, па и Мане. Сам Фирмилијан беше узео на себе богословске науке и рађаше с велнком вољом н умењем. Зато га Мане пажљиво слушаше, а такође и лекције из народне исторнје. Али на педагогију с неповерењем махаше главом, намигујући на свога суседа : — Нека се зборува.. . Поарно мије знасме... Без прут, мило, ништо арно не будува. Туку може срам му је да речит таквп работи... Уопште предавачи су били пажљиви н све је ишло врло добро, док не дође црквено певање. Ту Мане запе. Мелодије му нпкако не пду у главу. Научио је он у својој цркви да пева слободно како му кад душа заповеда, некад кратко п брзо, а други пут, кад је црква иуна, отегнуто па мало и кроз нос, те му се чини да ни патрпјархов ђакон боље не уме и не може. А сад неке „куке“, неки гласови — све нешто будибогснама! Све нешто што није за њега. Наиротив, предавач као за несрећу окомио се на њега. Нн мало не водп рачуна ни о његовим годинама ни о његовим заслугама. II потегао „Хвалите“ осмога гласа. Отеже, извнја, завија и иреврће не као црквени певач, него као нечастиви у некој дубодолинн