Delo

92 Д Е Л 0 — Американски начин, — рече Свијажски, смешећи се. — Да, тамо се здања подижу рационално... Разговор пређе на злоупотребе власти у Северо-Америчким Државама, али га Ана одмах скрену на другу тему да би извела управника из ћутања. — Јеси ли видела кадгод машине жетелице? — обрати се она Дарији Александровној. — Ишли смо да гледамо баш кад смо тебе срели. И ја сам тада први пут видела. — Како оне раде? — упита Доли. — Сасвим као маказе. Даска са многим малим маказама. Ево овако. Ана узе својим лепим, белим, покривеним прстењем, рукама нож и виљушку, и поче показивати. Она је очевидно видела да се из њеног објашњења нпшта не може појмити, али знајући да она говори пријатно и да су јој руке лепе, она настави објашњење. — Пре ће бити као перорези, — шалећи се, рече Весловски, не спуштајући с ње очију. Ана се једва приметно осмехну, али му не одговори. Је ли да су као маказе, Карло Фјодоричу? — обрати се она управнику. — 0 ја, — одговори Немац. — Es ist ein ganz einfaches Ding, — и поче објашњаватн конструкцију машине. — Штета што и не везује. Ја сам видео на бечкој изложби па и везује жицом, — рече Свијажски. — Оне би биле пробитачније. — Es kommt drauf an... Der Preis vom Draht muss ausgerechnet werden. — И Немац, изведен из ћутања, обрати се Вронскоме. — Das lasst sich ausrechnen, Erlaucht. — Немац ce већ маши руком у шпаг, где му стајаше ^књижица с оловком, у којој је он све израчунавао, али сетивши се да је за ручком и приметивши хладан поглед Вронскога, уздржа се. — Zu complicirt, macht zu viel Klopots,1 — закључи он. — Wiinscht man Dochots, so hat man auch Klopots, рече Васењка Весловски, пецкајући Немца. — J’adore l’allemand — обрати се он опет Ани с оним истим осмејком. — Cessez, — рече му она шаљиво-строго. — А ми смо мислили да ћемо вас затећи у пољу, Васи1 Хлопота: брига, старање, труд.