Delo

АНА КАРЕЊИНА 95 у својим суђењима за својим столОхМ. Али она је волела Љовина и зато је била на његовој страни. — Дакле, ми можемо рачунати на вас, грофе, на идућем скуиу? — рече Свијажски. — Али треба ићи раније да се осмога већ буде тамо. Кад бисте ми учинили част да дођете к мени. — А ја се помало слажем с твојим beau - frere, — рече Ана. — Само не тако као он, — додаде она с осмејком. — Ја се бојим да није у последње време код нас одвећ много тих друштвених обавеза Као што је пре било тако много чиновника да је за сваки посао потребан био чиновник, тако и сад — све сами друштвени радници. Алексије је овде тек шест месеца, а већ је члан, чини мп се, пет или шест разних друштвених установа — старатељство, судија, одборник, поротннк, око коња нешто. Du train que cela va, све време ће отићи на то. Ја се бојим да поред множине тих послова не остане то само гола форма. На колико сте места ви члан, Никола Ивановичу? обрати се она Свијажскоме, — чини ми се, преко двадесет? Ана је говорила у шали, али се у тону њеном осећаше надражај. Дарија Александровна, која пажљиво посматраше Ану и Вронскога, одмах је то опазила. Она примети такође да лице Вронскога за време овог разговора доби озбиљан и упоран израз. Приметивши, како ово, тако и то да кнегињица Варвара, да би нроменила разговор, журно поведе реч о петроградским познаницима, и, сетивши се онога штоје Вронски говорио у врту о своме раду, Доли појми да је с тим питањем о друштвеној делатности скопчана некаква интимна свађа пзмеђу Ане и Вронскога. Ручак, вина, услуга, све је то било врло лепо, али је све било онако како је Дарија Александровна видела на званичним ручковима и баловпма — од којих је она одвикла — и са оним нстим карактером безличности и натегнутости; стога је све то, у обичан дан и у малом кругу, произвело на њу непријатан утисак. После ручка седели су на тераси. Затпм почеше играти lawn tennis. Играчи се иоделише на две партије и распоредише се на брижљиво уравњаном и набијеном крокетграунду с обе стране затегнуте мреже са позлаћеним стубићима. Дарија Александровна проба да игра, али дуго није могла да схвати игру, а кад је схватила, беше тако сустала да је села с кнегињицом Варваром и само гледала у играче. Њезин другар Туш-