Delo

108 Д Е Л 0 новим трговинским уговорима, имала је тако исто сретне последице. Са свих се страна јављала реорганизацпја старих и стварање нових индустријских предузећа. Тако значајан економски полет није могао а да не буде од утицаја и на државно финансиско газдинство, које је, у осталом, вођено са неограничено више реда и метода но у прошлости. И заиста, приходи од железница, које су у Србији у државној својини, и слободни вишци монополских прихода расли су у веома осетним сразмерама: Приходи Слободни вишГодине од железница ци од монопола 1905 . . . 8,192,036 12,610.336 1906 . . . 9,136.481 14,404 340 1907 . . . 10,398.264 14,627.678 Одлично стање државних финансија још ће се боље оценпти пз ове опште слике: Буџетске год. Примања Издавања Вишкови 1904 .... 87,902.436 85,478.736 2,423.650 1905 .... 87,676.427 86,717.222 959.205 1906 .... 91,270.374 87,630.345 3,640.029 1907 .... 94,324.117 86,689.952 8,134.165 15,157.049 Вишкови, појава непозната до пре 1904 год., не само да су постали стални — што је већ споменуто — но, шта више, они су непрекидно расли. Образовали су једну резерву, чија морална вредпост није била мања од материјалне. Али суме, које су стојале на расположењу државној благајни, још су и премашале збир вишкова, а ево на који начин. Да би се добила савршено тачна слика ситуације државне благајне крајем 1907 г., мора се водпти рачуна о „ванбуџетским“ примањима и издавањима. То су операције које нису директно у вези са буџетском годином, у току које су остварене. Главна ванбуџетска примања су наплата ненаплаћене порезе. 0 томе смо говорили већ више пута. Ова примања играју велику улогу у буџетској равнотежи, јер су закашњења са порезом позамашна. Тако је у августу 1908 г. остало ненаплаћене непосредне порезе из 1905 г. на неких 5,582.860 динара, а то ће