Delo

ПОГЛЕД НА СРПСКЕ фиНаНСИЈЕ 109 рећи 16,44% разрезаног пореза; пз 1906 г. сума од 5,534.557 дин. или 17,44% разрезаног пореза. Ниже ћемо видети да се у току првих месеца 1909 год. утерало око седам милиона ненаплаћене порезе. Као накнада за ова примања која потичу, мора се признати, нешто из матерпјалних тешкоћа а у многоме из извесне лабавости у наплаћивању порезе, јављају се и ванбуџетски издаци: исплате но завршеним буџетским рачунима, плаћања дугова, изузетна амортизавања, и т. д. Ова ванбуџетска примања и издавања мењају слику вишкова у следећој мери: Овим стварним вишковима треба додати резерве које су постојале и пре њнх и пеле се до 6 милиона. Према званичним рачунима, крајем 1907 буџетске године актива се понела до 20,633.726 дин. То је било врло лепо. У септембру 1908 год. Босна би анектована а Бугарска подигнута на ступањ краљевине. Позната је политичка криза, коју су изазвали ови догађаји. С погледом па српске финансије, ово су биле њене последице: с једне стране, краљевина је била наведена на неодложне ванредне издатке; с друге, морала је знатно да повећа своје редовне војне издатке. Што се тиче ванредних издатака, доста је тешко утврдити њихов износ, јер је искуство показало, да се чак и у великим земљама навлачи копрена на операције, чији би трошкови, ако би били и сувише детаљно познати, дали могућности да се, више но што треба, погађа о појединостима. Ипак стоји толико, да је по предлогу владином од октобра 1908 г. до фебруара 1909 г. вотиран 21 милион ванредних кредита. Влада је успела код синдиката за емисију зајма од 1906 г., да се остатак тога зајма, а то је десет милиона, провизорно — за годину дана — не употреби за што је првобитно намењен, т. ј. на грађење жељезница, већ да се стави на расположење српској влади. Ова је и од Народне Банке добила позајмицу седам милиона. То чини свега седамнаест милиона. Али осим тога Влада Године Чиет впшак 1904 . 1905 . 1906 . 1907 . 6,583.083 647.053 1,318.005 5,818.126 14,366.267