Delo

112 Д Е Л 0 који еу неопходни, а биће веома продуктивни, оних 35 милиона из 1906 г. неће бити довољни; требаће ту још 60—70 нових. Што се тиче војних издатака, Срби су, били у праву или не, доведени до закључка, да им је њихова стара војска, чак и потпуно опремљена, недовољна и да је потребно, ако хоће да опстану, да се што пре претворе у оружан народ. Сасвим је појмљиво да је то претварање — које је у пуном јеку скопчано с великим издацима. Оно је, као што смо видели, пзискивало неколико десетина милиона. Требаће још око четрдесет нових. Краљевини је дакле потребан нов један зајам од 110 милиона е ф е к т и в н и х. Ако се претпостави да ће се емитовати под истим условима под којим и зајам од 1906 г., његова ће служба тражити ануитет од 6 до 7 милиона динара. Да је Србији лако наћи тај зајам, у то нико не сумња. Једна српска обвезница од 47г емитована по курсу 86% (тип од 1906 г.) доноси интереса нреко 5%, што је у данашње време изузетак и пружа доносиоцима потпуну гарантију, пошто би вишкови прихода, ангажованих за службу овоме зајму, били довољни да покрију не један, већ два оваква зајма,1 и пошто и сам онај скрупулознп начин, на који се поштују права Самост. Управе Монопола, даје једну узгредну гарантију. Али ако није тешко наћи повериоце, па чак ако је њихова судба и завидна, шта да се рече о српској држави? Ови вишкови, који ће служити повериоцима као гаранција, до сад су текли у њену благајну; она ће их, дакле, морати заменити новим приходима. Па којим се изворима српска држава може обратити за шест или седам милиона, које ће апсорбовати служба овоме зајму? То са иоузданошћу нисам могао да сазнам. 1 Али боље је судитп према овој таблици: Резултати добивени од стране Самост. Моноп. Управе. Године Чисти приходи Суме ангажоване за службу дуга Слободни вишковп 1897 .... 18,744.505 17,197.036 1,547,469 1906 .... 34,640.040 20,235,700 14,404.340 1907 .... 38,069.594 23,441.916 14,627.678 1908 .... 37,141.804 25,063.060 12,078.744