Delo

ПОГЛЕД НА СРПСКЕ фиНАНСПЈЕ 115 носи да страни капитали не скрећу према Србији, где се интересна стопа ретко кад спушта испод законског максимума: 12%. Могуће је да су све ове жалбе претеране. Али како сам их ја чуо са разних страна и од компетентних лица, дужност ми је да их забележим. Да се вратпмо на порезу на земљиште. Пројектовано изједначавање очевидно неће решити проблем правичног порезивања земљорада,1 али оно ће умањити неправде и пружиће средства, која ће се корисно придружити средствима, која предстоје од реформисања у начину прикупљања пореза. Други порески предмет, коме би се могло прибећи, чине наслеђа у правој линији, од које државна благајна нема ништа. Р1згледа да се чак и не помишља на ову порезу, која тако успешно функционише у већини европских држава. То је што се тиче непосредних пореза. Што се тиче посредних пореза, чујем да се предлаже пореза на алкохол и повећање пореза на пиво и шећер. Последња се два артикла производе у земљи а индустрија је њихова јако заштићена. Може се предвидети да ће њихови представници тврдити да би их сваки нов намет претерано оптеретио. Насупрот томе, не видех ни једног непристрасног судију који би имао ма шта против порезе на алкохол. У земљи се произведе и утроши, на велику штету становништва, 366.000 хектолитара ракпје, а државна благајна нема од тога ни пет пара. По свему судећи, неће се смети држати у привилегији самих произвођача, него ће се ракија оптеретити на трговима. Полажу се наде такође и у пндустријски алкохол и на развитку његове производње се ради. Зац^ључак* У кратко, ма да је била нринуђена повећати свој буџет са 14 милиона за три године, Србија, захваљујући одлучности, 1 Председник коалпционог кабинета, чији је састав једино дао могућност Србима да раде брзо п корисно, толпко цењен п поштован као политичар и научар (његови радови о Србији у средњем веку од ауторитета су међу економистима п исторпчарпма, од неоцењиве су користи за византологе), именовао сам г. Ст. Новаковића, није предамном сакрпо да му се израда кадастра, за којп су претходни радови већ извршени. чини неопходном и хитном. Не говорећи о другим користима од њега, он сматра да ће правичније распоређивање пореза, које ће омогућпти покритп потребне трошкове, а које је проф. Андоновић, ауторитет за те послове, цени на 25—30 милиона динара. 8*