Delo

МЕХМЕД СОКОЛОВИћ 5 Види драге слике. Дршћу усне неме, А очи питају: „Кад прохуја време?“ Ш На крвавој земљи, убијен, пун рана, Лежи седи Мехмед, жртва царског беса. Последњи тренути октобарског дана Издишу. Смрад кужи из крвавог меса, Из џина, пред којим горди Беч се стреса. — Славу, не кри славу, рако ископана! „Тој слави, што туђом крвљу земљу поји, Заборав је плата — њу ноћ мраком боји!“ М. Бојић 404