Delo

10 Д Е Л 0 је сам себе ефендија, да не правим ђурунтију,1 да га не резилим пред овим људима, него да седим мирно украј народа док се сабор не разиђе. А зар ја нисам седео, како треба? Ништами нису приговорили они. Ама ето изаш’о калабалук, па је требало показати да нисмо простаци и глупаци и да мајци нема тога ко he поред мене да направи тако што и пред њима. Ах да хоће само ови да отпутују! Крај његове столице лежао је Шишко поребарке на земљи, бришући .непрестано марамом зној. Кајао се већ што се није уздржао, али је рачунао, да ако бар он пропадне, неће ни други остати, него ће трунути по апсанама или ломити се по туђини без крова и починка. Јасно му беше да је ово све морало једаред изићи на видело, па сад куд пукло да пукло! Мудур га попреко прегледа и дође му да га пљуне што га је дотле довео. Седајући окрете му леђа, решен да ћути као стена. Пиљећп очима у беличасту пругу Вардара, који се озде онде показује у равници кроз впсоке, кукурузе под Скопљем, није знао шта да мисли. Знао је само да ову ствар не сме оставити тек тако, али му на ум не надаше ништа што би пред очима странаца било оправдано. Да не предузма ништа — није смео од срамоте. Шта би му све казали у Скопљу, а после и Шишко је њихов човек. Цео крај зна да је пријатељ турски и да га Турци чувају, па ако га остави да се осрамоти, — осрамотио је све па и себе. Испод манастира кроз шумарак показа се дугачак нпз аскерске патроле пред којом је весело корачао мали и дежмекаст миљазим2 Латиф беј, лупкајући се корбачем по прљавим чизмама. Мудуру се лице разведри и усне му се саме развукоше на осмех; брзо дозва једног жандарма и посла Латиф беју да дође одмах к њему. Ч-асом заборави и мржњу према Шпшку, те га стаде таикати по рамену говорећи му умнљато: „Сега ће буде тепање, Шишко бре, роде бре! Куфичињи3 ће им гледаш преко ридот како ветар да одн. Ако се удрпмо со кумити, не оди никуд. Тујке седи и сербез нам гледај работа. Они су, рече rop’? Во корија? Ће ги најдемо тамо? Је ли! — А, тебе те чекат! — добаци му мрзовољно Шишко. — Се 1 Кавгу, вашар. 2 Поручник. 3 Огртаче усташке (сакме, пелерина).