Delo

26 Д Е Л 0 ристике, чиме су обележене особине таквих појава, које могу посматраоцу свршених чинова по све диспаратни изгледати. Такав је случај са појавама: звука, топлоте, светлости, електрицптета и др. што се све могу објаснити готово индентичним узроцима, по све аналогим решењем истих осно.ших једначина диференцијалних, које обухватају одпосе рада и промене радом створене — једначином енергије и ентропије. Појаве су у природи, са гледишта математичког, решења диферцпјалнпх једначина опште механике. То су интеграли, којима се експлицитно изражавају детаљи појава, чије су особине бптне обухваћене основним диференцијалним једначинама. За све појаве битне се особине добијају једначином енергије, чији интеграли дају ближе особине, које чулно опажамо на појавама. Узмимо пример из теорије звука. У каквој мелодији или симфонији, као појаву, који на чула и осећање дејствује, можемо све елементе знати, као што су: висина тонова, њихова јачина, боја, свезивање тонова, такт и др., па да поред свега, што се мерити, опазити и осећати може, немамо још јасну представу о правим узроцима звука, чега је мелодија или симфонија продукат. Ако пођемо од могућих кретања у средннп ваздуха и пертурбацијама у тој средини изразимо основне особине пертурбационих средина једначинама динамичким, онда решења тих једначина, интеграли њени даће нам елементе, који карактеришу мелодију. Пример ћемо навести из економије. У животу се срећемо са количинама као што су: вредност, цена, размена и подела добара, продукција, популација, потрошња, богаство и др. Све су то појаве свршене, које опажамо и међу којима постоје односи, и то по све променљиви. Наука је до сада у стању била само тенденције промена тих количина да сазна и готово је, статистички-м проучавањем каузалности међу истим количинама, и немогуће доћи до каквих било сталних односа. Ова се немогућност нојачава примесама психолошких количина, као што су обичаји, правне установе, навике, институцпје културне и др. што по себи такође представља готове објекте, — решења диференцијалних једначина. Треба поћи од веза између елемената, који економске појаве детерминишу у бесконачно малим променама, у малим размацима времена треба проучавати на терену, где су односи елементарнији, да би односе међу поменутим количинама сазнати могли. У малим размацима времена, у од-