Delo

Б Е Л Е Ш К Е 479 недовољно запажене, алп су оне од особатог интереса. Те су прославе: стогодишњица новосадске гпмназије и педесетогодишњица Треће београдске гимназије. Гимназија у Новоме Саду основана језавештањем новосађанпна Саве Вуковића, који је за ту цељ приложио 20.000 форината. Постанак ове гимпазије веома је лепо испричао проф. Тихомпр Остојић у чланку „Оснивање новосадске гимназнје“ („Летопис" књ. 265, св. V за 1910 г. стр. 48—78), стога ми нећемо овде о томе нарочито говорити. Али ћемо нагласити особити значај њен у културној исторнји Срба преко Саве п Дунава, па у многоме и с ове странетпх река — у краљевинп Србији. Од како је основана гимназија у Новом Саду, овај се српски град веома истакао у културном погледу — он је иостао средиште науке и књижевности скоро целога српскога народа. У тој гимназији радили су професорц који су и данас знатна имена у историји српске књижевностп. Нови Сад је давао ученике који су, после увиверзитетских студпЈа у Бечу п Пештп и другде, радилп у своме народу u за собом оставилп корисне успехе на свима пољима народнога живота. Сем тога многи су се разилазилп свуда по осталим српским земљама и разносили знање и цросвећеност. Отуда има врло много пмена којабележи српска, и политичка п културна, историја а која се налазе забележена и у каталозима новосадске гпмназије. С тога се Нови Сад може поносити овом својом прославом. Док су се Срби с оне стране Саве и Дунава, уживајући, истпна врло релативну, слободу, могли старати за свој културни напредак, дотлејекод нас трајала очајна борба за слободу II кад је та борба свршена ослобођењем од Турака, требало је још много труда да се ова тековина обезбеди и утврди. То је била главна брига наших државника готово све до потпунога ослобођења 1878 године. Питање о културном напретку, и ако му је посвећивана озбиљна пажња, ппак је бпло питање другога реда. II у Србији је рађено на оснивању школа свпју врста. Те су школе у почетку давале, поред просвећених радника надругим пољима, већпном чиновнпке, јер у Србији у прво време није за то било довољно школованих људи. У њима су обично предавали наставницп којп су гимеазију учили у Новом Саду илп у Карловцима. Временом су се и наши људп све више одавали школским пословима, науци и књпжевности, тако да је Београд мало по мало толпко у том погледу успео, да је сад у Српству он оно што је Нови Сад био некада. Београд има и старијих гимназпја од Треће гимназије, али је она сада навршила 50 годпна од свога ностанка. II њенп наставнпцц и ученицп учинилп су доста на унапређењу наше краљевине. II опа је дала Србији научнпка, књижевника и државника који су својим радом корпстили отаџбини. С тога се и Трећа београдска гимназија, прослављајућн своју педесетогодишњпцу, има чиме поносити. Читу^ља. Иван Трнски. — 17 јуна ове годпне умро је у Загребу, у дубокој старости — у 92 години — један од најстаријнх п у своје време најбољих хрватских књижевника II в а н в итез Трнски. Трнскп се родио у Вачн 1819 године. Још као ђак гимназије упознао се са покретачима и главним заточницима јединства јужних Словена, а на првом месту Срба и Хрвата, Раковцем, Људевитом Гајем п песником