Delo

58 д к л и би требало заштићавати и чувати, него с њима напоље из службе, пошто he да упропасте поверени посао и поверење. И ако он говори да то не ради за класу, него из љубави према нослу и из захвалности за поверену службу, не треба му веровати, него одмах најурити из службе. Ако немамо доста људи за Државни Савет, имамо хвала Богу за помоћнике магационара, на сваком прсту и по десет. Толико за сада, а ако и даље овакав тиранин остане у служби, позваћемо сву јавност па и господина министра да томе стане на пут и да почне пречишћавање у Управи Монопола, које би могао почети и од оних на највишим положајима. Оволико за сада, а за други пут — до виђења, а ако Бог да и наздравље опима што су се укметили и разузурили као да су Управу Монопола добили у наслеђе за не знам какве заслуге. Један радник“. Када г. Благоје, још поред машине, прочита овај допис, заврну уснама према носу и процеди једно кратко и енергично: — Стрвина! ...Сутрадан већ је дошао одговор г. Симе Нешића, и ако не као исправка, а оно као нека врста полемике. Г. Благоје, не размишљајући много, иусти одговор у лист, тешећи се оним: „Ако не штампам овако, мораћу штампати као исправку“. Одговор је гласио: „Поштовани господине уредниче, У јучерашњем броју вашег цењеног и уваженог листа, штампан је један допис са потписом „Један радник", који се на мене односи. Нећу вас уверавати да је све то пука измишљотина и сушта лаж, пошто се то јасно види и из самог тог такозваног „дописа“. Ја сам писца познао по ушима и по дерању које се чује у целом допису. Ако писац мисли да ће на тај начин доћи до мога места у служби или, сачувај Боже, до места магацпонара у трећем одсеку — грдно се вара. Да ми је магацип, као што писац каже, „од баба остао“, можда га данас не би више ни било, јер бих га као своју имовину могао и продати н поклонити, али пошто је он државна својина, ја знам и дужност према њему, а да је и не знам, ја