Delo

60 Д Е Л 0 и оног „Једног радника", само ако се јави, поставе за помоћника магационара, управо на место г. Симино. Ваљда им додијало зундарање обојице, те нешто да доброг награде а незадовољног умире, беху доиста снремни да то и учине. Одмах после постављења дошла је завршна изјава г. Симе Нешића, којом прекида дотадашњу полемику и захваљује Управи гато га је унапредила за дотадашњи искрени и предани рад. Кад је г. Благоје почео читати изјаву, изненади се необично, јер му се учини да је положај магационара ипак добио дотле непознати „Један радник“. А тако му се учини по рукопису. Али када прочита потпис „Сима Нешић“, увиде своју погрешку. Па ипак нешто се тешко прибирао. — Ама шта је ово? — упита се сасвим гласно у празној редакцији. Је ли ово рукопис Симин или оног „Једног радника“? Брзо извуче испод стола редакцијску корпу и поче по њој претурати. Дватрипут му дође под руку Симин рукопис, али после тога натрапа и на један уломак из рукописа „Једног радника“. Слутња му се испунила. Овај рукопис и Симина изјава били су писани једном истом руком! Па не само то, него г. Благоје тек сада угледа ретку сличност, једва овде онде поремећену, између рукописа обе полемичарске стране!... Сад му је било све јасно! Замисли се, замисли, па се онда обешењачки осмехну, извуче једпу „шлајфну“ и написа: „Унапређење. Наш пријатељ и одлични државни службенпк, г. Снма Нешић, помоћник магационара у Управи Монопола, унапређенДе под јучерашњим за магационара трећег одсека у истој Управи. Заслужено унапређење искрено честитамо нашем пријатељу, уверени да ће претпостављени и даље водити рачуна о овом службенику, који је из полемике, познате нашим читаоцима, изишао као иобедник. Честитамо!“ Г. Благоје зажмуре, а убрзо за тим и климну главом према столу. Пред очи му изиђе пријатељ-Сима као неки виши државни чиновник. Сви упрли очи у њега, а он само наређује и аванзује. И оде далеко, далеко... А даље усни као да му г. Сима чита један свој поверљив распис свима кафеџијама, општинама