Delo

90 Д Е Л О XXI Нашавши Дарију већ код куће, Ана јој пажљиво погледа у очп, као да је питаше о оноч разговору који је имала с Вронским, али је не упита речима. — Изгледа ми да је већ време ручку, — рече она. — Мп се још сасвим нисмо нп виделе. Ја рачунам на вече. Сад треба ићи облачити се. II ти ћеш ваљда такође. Сви смо се испрљали на грађевини. Доли оде у своју собу и дође јој смешно. Облачити се није имала у шта, јер је већ била обукла своју најбољу хаљину; али да би чим било обележила своју припрему за ручак, она замоли собарицу да јој очисти хаљину, промени рукавице и пантљпку и метну чипку на главу. — Ето, то је све што сам могла учинити, — смешећи се, рече она Ани, која дође к њој у трећој, опет изванредно простој хаљини. — Да, ми смо овде врло накинђурени, — рече она, као извињавајући своју гиздавост. — Алекснје је задовољан твојнм доласком као ретко чим. Он ie просто заљубљен у тебе, — додаде она. — Да нисн уморна? До ручка није било времена да се ма о чему говори Ушавши у гостинску собу, оне тамо већ затекоше кнегињицу Варвару и мушкарце у црним реденготима. Архитектор беше у фраку. Вронски нредстави гошћи доктора и управника. Архитектора је упознао с њом још у болници. Дебели настојник, сијајући округлим обрнјаним лпцем и уштирканом белом вратном марамом, јави да је јело готово и даме се дигоше. Вронски замоли Свијажског да понуди руку Ани Аркадијевној, а сам приђе Дарији Александровној. Весловски пружи руку кнегињици Варвари пре Тушкевича, тако да Тушкевич пође сам с управником и доктором. Ручак, трпезарија, посуђе, послуга, вино и јело, не само да одговараше општем тону нове раскошности дома, него пзгледаше јој раскошније и новије од свега. Дарија Александровна посматраше ову нову за себе раскошност, и као домаћица која управља кућом, — премда и не надајући се да од свега виђенога ишта примени у својој кући, тако је све то по раскошности било далеко више од њеног начина живота — нехотице улажаше у све подробности и задаваше себи питање,