Delo

362 Д Е Л 0 тежи чувању стеченог стања и јако опирање, да се ма каква промена изазове, јер су овде и ритмичке и слабе промене међу узроцима спољпим и унутарњим, од којих социјални систем зависи. Ако за систем узмемо само религију, као веровање масе у ствари супранатуралне, код развића свих могућих религија може се применити у највећем степену тенденција да се једно стечено стање лако не мења. Појаве реформације, па ма где оне биле, имале су успеха тек после дугих борби и процеса, и један пут изведена реформа, једном створена промена у стању религиозног веровања на даље покушаје реформаторске дејствовала је консервативно и опирала се променама. Ово што вреди за религију вреди и за системе државне и они су и по облицима и по функционисању, као механизми, но све консервативни. Векови пролазе и многи се системи чувају, какав је случај са империјама. Свет се непрестано буни протпву насиља власти, поретка, туторства, али свако време има своју девизу за насиље над јавним протестом. Негде је борба, да се систем очува, мотивисана разлозима супранатуралне природе, да се божји миропомазаници одрже на положајима у државним систампма, негде се у место овог узме воља народа, као разлог за тиранију и одржање актуелног стања. Сва историја човечанства испреплетана је борбама међу сталежима у једноме систему, или борбом мећу народима, расама и државама за одржање затеченог система и промене у створеном поретку. У овим се борбама огледа живот социјални и актуална социјална стања су привремено стационарна, са тенденцијом за променом и одржањем стања. К. Стојановић. (НАСТАВИЂЕ СЕ)