Delo

ЈЕСЕЊИ СОНЕТ Прођоше летњи дани, нема више Сунчане јаре ни цвркута жива, Кроз пуста поља и врх црних њива Северац мразни фијуче и брише II траг последњи свела лета скрива. У тамно платно облаци се слише. Пљушти досадни млаз јесенске кише И чини ми се кроз мене се слпва. Некакво пусто осећање, ново За моје младе године и дбба, Чами у мени докле срце цепти. Кроз вео среће, што сам га сам сновб, Назирем тамну силуету гроба Врх кога тужно бледа бреза трепти. Јаловик. Жив. Девечерски.