Delo

384 Д Е Л 0 „да се Закон о Министарској Одговорности прошири у смислу јаче одговорности".1 Поред тога што су млађе либерале покретали мотиви иолитичке идеологије, био је и један конкретан разлог да се одмах скоро по свом постанку Закон о Министарској Одговорности од 1870 критикује и да се проширење министарске одговорности тражи. Скупштинари су се спремали да оптуже једнога бившег министра, Јована Белимарковића, а осећало се да he оптужба остати без последица, јер се сматрало да ће уз Белпмарковићев утицај на Владу и Владаоца, и законски прописи помоћи човека за кога се држало да се на рач^н државе обогатио. На другом састанку -после дебате о адреси, 20 новембра 1873, иоднесена је Скупштини интерпелација о томе питању упућена министру војном Кости Протићу. У тој се интерпелацији вели да се проносе гласови да је откривеним злоупотребама у војном магацину државна каса оштећена за неких 17.000 дуката и да је за извиђање тих злоупотреба одређена комисија. Интерпелацијом се пита (1) да ли је комисија свој посао свршила, (2) да ли су предузете мере обезбеђења на имању одговорних лица и (3) која су лица одговорна, и да ли има кривице до „старијих“. На ову интерпелацију министар војни је одговорио истога састанка.1 2 Одређиване су три комисије, од којих је последња била мешовита, састављена из војних лица и чиновника Главне Контроле. Од последње комисије министар је добио два извештаја. У првом извештају, на питање о томе на основу чега комисија ради и шта је комисијин задатак, комисија одговара да ради на основу акта министровог којим је постављена, адајој је задатак да извиди злоупотребе и штете у војном магацину, стање набавке обмундированих предмета, њихову израду и трошење. Комисији је накнадно одобрено да може тражити обезбеђења на имању одговорних лица. У другом извештају комисија јавља о стању истраге. (1) У војној радионици постојали су једни шаблони стварно утрошеног материала, а други шаблони за обрачунавање. Утајени материал поново је продаван држави „на корист непосредно одговорних лица и њихових учесника у њиховом казнимом користољубљу“. (2) Повећаване су мере иотребног материала без упоређења старих размера са 1 Протоколи Народне Скупштиее за 1873 страеа 37—48. 2 Ibid. стр. 66.