Delo

386 Д Е Л 0 диште, онда би министарска одговорност у ствари била неодговорност. Одбор протпв овога гледишта наводи више политичке него правне аргументе. Једини правни аргумент одборов јесте у томе, што члан 100 проглашава да су министри у опште одговорни Кнезу и Народној Скупштини. Кнез је глава државе и има сва права која му нису правним прописима одузета. Одговорност према Кнезу јесте исто што и одговорност према држави; кад се каже да министри одговарају Кнезу, значи да одговарају државној власти крја у Кнежево име дејствује. За дела ван члана 101 Устава министра може да оптужи и Кпез и сваки други. Према томе не треба узетн да је министарска одговорност обележена у 101 члану Устава политичка одговорност, већ да је то грађанска и кривична одговорност. У погледу на Белимарковићев случај одбор је нашао: (1) у војном магацину постоји крива мера; (2) ту криву меру потврдио је Белимарковић, а није се уверио да се потреба повећала; (3) по наредбама Белимарковићевим материјал је примљен противно правшшма; (4) одбор је дошао до потпуног уверења да на Белимарковићу лежи јака сумња да има удела у свима тнм злоупотребама, и да је извршио оштету државе из користољубља.1 Председник тадашњег министарства Јован Мариновић у подужем говору изложно је владино гледиште о питању о злоупотребама у војном магаципу и између осталога рекао и то, да не треба пренагљивати и бацати сумњу на Белимарковића, јер још не постоје никакви докази да је Белимарковић заиста крив за оштећење државе из користољубља. Тога истога састанка чули су се гласови да је већ спремљен предлог оптужбе против Белимарковића, и председник је ставио на гласање пит№е да ли да се предлог оптужбе изнесе одмах на дневни ред. Решено је да се предлог одмах прочита у Скупштини. У предлогу оптужбе који су потписали самп посланици из унутрашњости, по готову, понавља се извештај финансиског одбора. Тачке оптужења су у главном ове: (1) Белимарковић пије предузимао ништа против расипања државне имаовине; (2) потврђивао је крнву меру; (3) материјалје примао противно закону, без лицитација. У предлогу се захтева да се бивши министар војни Јован Белимарковић оптужи Државном Суду за 1 Протоколп Народне Скупштине држане 1873, стр. 274.